KORONA MOŽE DA SE PRENESE I PREKO OČIJU, NIKAD NEĆE NESTATI: Evo šta to znači - VIRUSOLOG NADA ZAPREPASTILA SVE

Početkom godine nikako nije bilo naznaka da će ovaj virus biti tako opasan! - rekla je Nada Kuljić Kapulica za Espreso

Korona virus je, reklo bi se, tema apsolutno svakog razgovora u Srbiji.

Ona je pošast koja nam je u ovoj 2020. godini preokrenula živote za 360 stepeni. Iako je za nas korona nov pojam, među nama je već decenijama. 

Prof. dr Nada Kuljić Kapulica, virusolog, se sa korona virusima prvi put srela početkom osamdesetih godina prošlog vijeka, kada ih je dijagnostikovala na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gdje je provela svoj radni vijek.

Ova doktorka, koja je jedna od najboljih u svojoj struci, izučavala je dugi niz godina mnoge nove, aktuelne viruse. Penzionisala se nedavno, ali je s početkom haosa oko korone ove godine njen telefon u usijanju. Jer, ko bi pa o njemu znao više od žene koja ovaj virus poznaje već više od 30 godina? Tim povodom, o koroni i njenom nastanku, prenošenjima i jedinim načinima za pobedu ovog ljutog neprijatelja razgovarali smo upravo sa doktorkom Nadom. 

Za korona virus vi ste čuli, i dobro ga upoznali, onda kada niko nije. Kada je to bilo?

- Sredinom osamdesetih godina moja karijera mikrobiologa, soj virusologa počela je sa dijagnostikom raznih virusa. Bila sam u moćnoj virusološkoj laboratoriji VMA koja je imala dugu tradiciju. Bio je to veliki izazov za mladog specijalistu, koji je među mikrobima posebno izdvajao i voleo viruse. Bilo je raznih izazova, jedan od njih su bili (koronavirusi) CoV. Bila je to relativno nova, nepoznata grupa virusa. Pošto smo imali virus, koji je kružio Evropom OC43 soj CoV, želeli smo da vidimo kako stvari stoje i kod nas. Bio je nepoznat novi virus, znalo se da izaziva blage respiratorne infekcije.

Kakav je taj virus bio tada kada ste se sreli sa njim? Koliko je on bio drugačiji u odnosu na korona virus kakav je danas kod nas?

- Virus koji smo mi dijagnostikovali bio je jedan od do tada poznatih humanih CoV soj OC43 koji je prevalirao po prvim istraživanjima u Evropi, ali i u drugim delovima sveta. Drugi soj 229E bio je pretežno zastupljen u Americi. Ta dva soja su gotovo istovremeno otkrivana sredinom šezdesetih godina. Oni su izazivali blage upale gornjih respiratornih puteva (prehlada - common cold), a povremeno i teže upale poput zapaljenja pluća ili pogoršanje stanja kog hronično obolelih osoba.

Koliko sojeva ovog virusa imamo danas?

CoV inficiraju životinje (životinjski sojevi) I ljude (humani sojevi).Postoji dosta koronavirusa među životinjama i oni izazivaju ozbiljne bolesti.

Do sada je poznato sedam humanih CoV, od čega četiri spadaju utzv. sezonske CoV I izazivaju uglavnom blage respiratorne infekcije, i tri COV (SARS, MERS I SARS CoV-2) koji izazivaju vrlo ozbiljne respiratorne infekcije sa smrtnim ishodom. Po podacima koji su objavljeni smrtnost za ova tri virusa je različita (oko 10% za SARS, preko 30% za MERS i nekoliko procenata za ovaj novi CoV). Definitivni podaci o smrtnosti za novi CoV dobiće se kad se sumiraju svi efekti trenutne pandemije.

Da li ćemo imati drugi talas korone, kada, i koliko jak? Šta je realnije da ćemo prije dobiti, vakcinu ili lijek?

- Pošto se radi o potpuno novom virusu smatram da niko ne može da predvidi njegov tok. U svakom slučaju, u tom predviđanju svakako prednost dajem epidemiolozima, jer oni mogu na osnovu svoga iskustva i toka ove pandemije da daju određena predviđanja.

Da li će korona zaista ostati stalno prisutna među nama, poput sezonskog gripa?

- Na osnovu svog znanja o ovim virusima ja samo mogu da pretpostavim da ovaj virus može da ima dva puta|: ili da potpuno nestane (to se dogodilo sa SARS- CoV) i sada mislim da je manje verovatno) ili da bude prisutan stalno, a u pojedinim periodima daje češće infekcije, a nekad ređe. Ipak po mojim ranijim ispitivanjima sezonskog CoV, njegovo najveće prisustvo je bilo u februaru i martu mesecu. Za novi CoV mogu postojati samo pretpostavke.

Ako virus ostane među nama, postoji li barem šansa da on oslabi? Da konačno dođemo do toga da nam ljudi od njega ne umiru?

- Virus će stalno da izaziva bolest različitog intenziteta (od asimptomatske bolesti do smrtnoginhoda). To mu je genetska osobina. Virus gripa stalno izaziva grip, Ebola virus stalno izaziva Ebolu itd. Prema tome - virus ne može da oslabi.

Konstantno se u javnosti govori o tome da nas možda najgore čeka u trenutku kada dođe do poklapanja sezonskog i korona virusa. Šta je, prema vašem mišljenju, scenario koji tada može da nas zadesi?

- Ako se to dogodi, neće biti ništa novo. Grip uvek prati orkestar mnogo virusa. Oni mogu da produže tok bolesti, da pogoršaju stanje ili ako su bezazleni da se ništa ne dogodi.

Koliko vakcina protiv sezonskog gripa sada može da nas sačuva? Da sačuva naše imunitete, da pomogne u borbi i protiv kovida ali i protiv sudara ta dva virusa?

- U virusologiji je doprinos vakcina nemerljiv. Vakcine su se koristile pre nego što su nađeni prvi antivirusni lekovi. Primera ima dosta. Vakcina protiv gripa je svakako efikasna kod ugrožene populacije koju treba zaštititi od bilo kojeg rizika i nastanka komplikacije. I treba je koristiti prema indikacijama. Ali ona štiti od gripa, a ne od infekcije novim CoV.

Koliko nam je već pomogla be-se-že vakcina u ovoj situaciji sa koronom? Da li bi nam posledice bile veće da u našoj zemlji nije obavezna vakcinacija protiv tuberkuloze? Kako be-se-že vakcina utiče na koronu?

- Ima raznih tumačenja o tome pošto je B ćelijska imunost primarna u TBC, ali i u virusnim infekcijama. Definitivan sud o tome daće i treba da daju pulmolozi.

Da li se korona prenosi samo kontaktno ili i vazduhom? Kažu da se ovaj virus prenosi i preko očiju? Kako je to moguće?

- Nije ništa neobično u načinu prenošenja ovog novog virusa. To je respiratorna infekcija i dominantan je respiratorni put prenošenja, a poput I drugih virusa konjiktiva očiju je vrlo česta meta za unošenje virusa.

Da prkesečemo jednom za svagda spekulaciju - može li vaj virus da oslabi ili ne? Ako mutira - kako mutira? 

- Virus ne može da oslabi. Mutacije se dešavaju često kao i kod drugih mikroorganizama. Međutim, kvalitet tih mutacija zavisi od promene koja se desila. Nekad te mutacije mogu biti beznačajne, a nekad vrlo značajne. Za sagledavanje njihovog efekta nije dovoljno registrovati mutacije, već u kompleksnom virusološkim eksperimentina ispitati njihov učinak. A takva ispitivanja traju. Za ovaj virus potrebni su i posebni islovi (BSL3).

Mnogi ljudi su sa simptomima sličnim simptomima korone išli na testiranje i dobijali negativne rezultate? Koliko mi zapravo trenutno imamo aktivnih vrusa, a da nisu korona?

- To je vrlo jednostavno objašnjenje. Nijedan test nije 100% siguran. Ako se sumnja, ako postoje simptomi bolesnik se leči, ne čeka se rezultat testa. Tako je kod svih mikrobioloških uzročnika bolesti.

Respiratorne simptome daju mnogi virusi (preko 200) i simptomi su u početku slični. Ljudi imaju prehladu i leti i u jesen (rinovirusi, entrovirusi) i zimi i u proleće (corona, adeno), kao i mnogi drugi noviji virusi.

Kako virusologija objašnjava to što neki organizmi jednostavno ne odreaguju na virus? Imunitet je ključ, zar ne?

- Infekcija je kompleksan proces koji zavisi ne samo od uzročnika zarazne bolesti već i od imunosti osobe koja je inficirana, kao i od uslova sredine u kojoj se to odigrava. Ne kaže se džabe da su osetljivije osobe kojima je surpimiran imuni sistem zbog neke bolesti ili lekova.

Rečeno je da se korona brže širi kad je hladno, da će virus umreti na viskoim temperaturama. Ispostavilo se da to nije tačno...

- U principu ovom virusu odgovara niska temperature i visoka vlažnost. Infektivnost virusa se uništava visokom temperaturom, s tim što se pretpostavlja da je ovde potrebna temperature iznad 56 koja inače uništava većinu mikrorganizama. Detaljna ispitivanja dobijena su kod SARS- CoV I poređenje se često vrši sa ovim virusom. U poređenju s prvim sezonskim COV koji su bili izuzetno osetljivi (virus OC43 gubi vise od 30% infektivnosti na svim površinama u bolnici za manje od 3 sata) dok SARS- CoV preživljava 96h u biološkim uzorcima (serum,sputum,feces).

Da li je ovaj došao iz prirode ili je napravljen u laboratoriji? Struka ima podeljena mišljenja, koji je vaš stav o tome? Na kojoj ste strani?

- Novi virusi koji se pojave kod ljudi mogu poticati iz prirode (životinje,biljke, bakterije) ili iz laboratorije. Prva varijanta je češća i često se dešava. Po mom mišljenju novi CoV potiče iz laboratorije, pošto su genetika i molekularna biologija napravili veliki prodor u naučnim saznanjima. Osim toga, virusi su najmanji mikroorganizmi, njihovi genomi su prvi sekvencionirani i dobro poznati. Vrhunske molekurarne tehnike danas imaju strahovite mogućnosti.

Da li se početkom ove godine moglo da se pretpostavi da će koronavirus biti tako opasan?

- Ne, nikako. Moj primer: kada sam pošla u penziju ponela sam sebi zanimljivu izabranu literature o raznim, meni zanimljivim virusima. Leta 2019. pri reviziji te literature kod kuće, bacila sam članke o SARS-u s razmišljanjem - toga više nema. Tako sam mislila prošlog leta, tako ne mislim sada.

Da li u koroni ima čestica HIV-a?

Jedan francuski virusolog rekao je da koji je čak i dobitnik Nobelove nagrade (Lik Montaninje) izjavio je da virus nije prirodan, da je napravljen u laboratoriji, i da su mu dodate čestice HIV virusa.

- Takva osetljiva istraživanja mogu da sprovedu samo velike specijalizovane laboratorije. Luc Montagnieru je dobio 2008. godine Nobelovu nagradu za otkriće HIV virusa i dosta je radio na rasvetljavanju virusoloških karakteristika ovog virusa. Njegova saznanja ne mogu se tek tako odbaciti.

Novi.ba/Espreso.rs