Balkanska mafija cvjeta u Pragu

Prag, glavni grad Češke, odavno je veoma popularan među turistima. Ali, omiljeno je odredište i drugim, manje poželjnim posjetiocima: organizovanim kriminalnim grupama sa Balkana.

Novinari KRIK-a i češkog Centra za istraživačko novinarstvo (CCIZ), otkrili su da su desetine kompanija iz Praga u direktnoj vezi sa moćnim balkanskim kriminalcima koji zarađuju novac trgovinom drogom, naručenim ubistvima i krijumčarenjem cigareta.

Neka od ovih preduzeća bave se kockarskim biznisom i kontrolišu lance kazina, a druga postoje samo na papiru – bez kancelarija, finansijskih izveštaja ili bilo kakvih zvaničnih podataka o poslovanju.

Novinari KRIK-a i CCIZ-a razgovarali su sa osobama koje su osnovale ova preduzeća za kriminalne grupe. One su novinarima objasnile da su kompanije korištene uglavnom da kriminalci sa Balkana dobiju boravak u Evropskoj uniji.

Češki zakon dozvoljava strancima koji su vlasnici kompanija da steknu boravišni status u ovoj zemlji, a samim tim i u EU. Balkanske kriminalne grupe koristile su emigrante iz svojih zemalja da za njih osnivaju fiktivne poslovne strukture.

Najmanje šest poznatih balkanskih kriminalaca i grupa posluje u Pragu: grupa Darka Šarića, Andrija Drašković, Milan Narančić, grupa Borislava Plavšića, porodica Ćazima Osmanija i drugi albanski mafijaši.

U svojim zemljama oni su istaknuta imena iz svijeta podzemlja. Nekima se sudi zbog krijumčarenja droge, drugi su osuđeni zbog ubistva. Njihove poslovne aktivnosti obuhvataju trgovinu kokainom i heroinom, krijumčarenje cigareta i kockanje.

Češka je omiljeno logističko središte raznih balkanskih grupa za pošiljke droge još od ranih 1990-ih, a tako je i danas, prema informacijama tamošnje policije.

Svake nedelje, najmanje jedna pošiljka droge vrijedna više miliona evra prođe kroz ovu zemlju na putu do Njemačke, kaže Hinek Vlas, bivši policajac i šef češke jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala (ÚOOZ).
„Ove grupe koriste Češku kao logističku bazu, jer njihovi članovi mogu lako da dobiju boravak osnivanjem preduzeća“, navodi se u godišnjem izveštaju jedinice za borbu protiv droge češke policije iz 2012. godine.

„Kompanija može godinama biti neaktivna bez straha da će biti kažnjena, tako da često služi kao paravan za stvarne aktivnosti ili kao neupadljiva adresa za dostavljanje pošiljki. Članovima ovih grupa ide naruku sličnost jezika, položaj Češke u srednjoj Evropi i dobra vazdušna i drumska povezanost sa Balkanom i Evropskom unijom.“

Privilegije

Najpoznatije ime na listi kriminalaca koji imaju preduzeća u ovoj zemlji je Darko Šarić.

Iako je nedavno prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora zbog trgovine 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike za Evropu, vjeruje se da su dijelovi njegove grupe ostali netaknuti, te da su i dalje aktivni.

Šarić je bio vođa narko-organizacije i rijetko ili nikako nije lično dolazio u dodir s drogom, tvrde istražni organi. Bio je u dobrim odnosima sa moćnim političarima u Srbiji, gde je živio, i u Crnoj Gori, gdje je rođen.

Glavni rukovodioci Šarićeve grupe uhapšeni su u operaciji „Balkanski ratnik“ koju su 2009. pokrenule Bezbednosno-informativna agencija (BIA), srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal, američka Uprava za borbu protiv droge (DEA) i policije nekoliko južnoameričkih zemalja. Šarić se predao tek 2014. godine.

Šarićev trag u Češkoj je lako pratiti, ali ga je teško dokumentovati. U januaru 1998. godine, sa osam osoba osnovao je preduzeće „Solimba“ u Pragu, na adresi koja ne postoji.

Osoba koja je bila zadužena da potpiše dokumentaciju i osnuje ovu firmu je Milka Štepankova. Novinarima je rekla da je u Prag došla 1993. godine bježeći od rata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Kompanije je osnivala za članove kriminalnih grupa, delom zato što su bili iz balkanske zajednice, a dijelom jer je bila žrtva supruga koji ju je zlostavljao, objasnila je novinarima.

„Doselila sam u Prag sa dvoje male djece. Bila sam trudna“, rekla je. „Došla sam sa bivšim mužem Zoranom. Oslanjali smo se na podršku naše zajednice. Zbog toga nikada nisam postavljala previše pitanja.“

Potpisivala je dokumenta kojima su osnivane firme jer se bojala supruga. „Tukao me je“, rekla je.

Štepankova je novinarima rekla da nije znala da je Šarić narko-bos kada mu je pomogla da osnuje firmu.

„Znam ga iz Pljevalja, našeg rodnog grada. Uvijek je ostavljao utisak da je fin momak, ali pomalo i seljak. Nikada ne bih pretpostavila da je imao dovoljno pameti i dobre veze za poslove sa drogom“, ispričala je Štepankova.

Rekla je da se sa Šarićem srela jednom, 1993. godine, kada je došao da potpiše dokumenta potrebna za osnivanje preduzeća.

„Od tada ga nisam vidjela. Osnovao je preduzeće samo da bi sredio papire – pokušavao je da dobije stalni boravak svuda. Koliko znam, ciljao je ka Zapadu.“

Šarićev advokat, Radovan Štrbac, optužen je u Srbiji da je pomagao Šariću u pranju novca i da je prikupljao osjetljive informacije od policije kako bi pomogao narko-organizaciji. Novinarima je rekao istu stvar.

„Cilj je bio da se iz ovog područja što više približimo Evropi, da dobijemo boravak tamo i (da ostvarimo) određene privilegije koje imaju evropska preduzeća“, objasnio je Štrbac novinarima KRIK-a.

Kompanija „Solimba“ nikada nije podnela finansijski ili godišnji izveštaj, potvrdila je Štepankova.

„Nikada se ništa nije dogodilo sa preduzećem. Nije bilo novca niti poslovnih aktivnosti. Da jeste, tražili bi mi da potpišem papire. To se nikada nije dogodilo“, rekla je.

U porodici

Još jedna balkanska porodica pomagala je kriminalcima da osnuju preduzeća u Pragu. Ratko Škorić i njegov sin Miša dozvolili su da se na njihovim adresama registruju neke od firmi koje su osnovali Šarićevi saradnici.

Porodica Škorić registrovala je preduzeća u Modržaniju, predgrađu Praga, u kojem dominiraju visoke stambene zgrade tipične za arhitekturu socijalističkog doba. Stanovi su bili zamišljeni za život mladih porodica, ali zgrade su završile kao skupine glomaznih olupina. Ovde je Goran Soković, Šarićev blizak saradnik i navodno njegova desna ruka, osnovao 

Nedić je bio jedan od glavnih ljudi italijanskog ogranka Šarićeve grupe. Izbegao je hapšenje u Italiji i pobegao u Južnu Ameriku. Povratnik iz rata i snajperista Bajić uhapšen je u Crnoj Gori i izručen Italiji pod optužbama da je švercovao kokain. U italijanskom zatvoru je izvršio samoubistvo 2011. godine.

Frizerka

Andrija Drašković je još jedna poznata ličnost balkanskog podzemlja koja je imala veze u Pragu. Bio je optužen u Italiji zbog umešanosti u međunarodno krijumčarenje cigareta u kojem je učestvovao i crnogorski premijer Milo Đukanović. U šverc su bile uključene poznate italijanske kriminalne grupe – porodice „Sakra korona unita“ i „Kamora“. Draškovićev advokat kaže da je njegov klijent oslobođen optužbi u Italiji.

U Srbiji je Drašković odležao zatvorsku kaznu zbog ubistva Zvonka Plećića, takođe kriminalca – pripadnika „surčinskog klana“, u jednom beogradskom restoranu 2000. godine. Plećić je prijtio Draškoviću dok je večerao s djevojkom i prijateljima i tokom rasprave su ga Drašković i njegov kum upucali i ubili na mjestu.

Drašković je oslobođen nakon žalbe 2004. godine. Nedugo nakon toga rivalska kriminalna grupa ispalila je kišu metaka na njegov blindirani džip. Drašković je preživio napad, a stradao je jedan od njegovih telohranitelja.

U ponovljenom sudskom postupku za ubistvo Plećića, Drašković je po drugi put osuđen 2010. godine. Odležao je zatvorsku kaznu i izašao na slobodu u oktobru 2013.

Juna 2015. godine, Drašković se našao u pritvoru u Hrvatskoj, ovog puta po poternici iz Belgije. Belgijska policija ga traži zbog navodne umješanosti u ubistvo albanskog političkog aktiviste u Briselu 1990. godine. Ne zna se tačno koja je Draškovićeva uloga u ovome. Pošto je platio kauciju od 100.000 evra, hrvatske vlasti su mu dopustile da izručenje sačeka u luksuznom hotelu. Nekoliko dana kasnije, Drašković je pobjegao u Srbiju. Njegov advokat rekao je novinarima KRIK-a da Srbija ne može da ga izruči Belgiji jer ove dvije zemlje nemaju sporazum o ekstradicijama, ali da Drašković pristaje da bude ispitan i da mu se sudi u Srbiji.

U Pragu, Drašković je registrovao preduzeće pod imenom „Mizzora“. Prema rečima Ivane Šimkove, žene koja je registrovala firme i za članove Šarićeve grupe, Drašković je pokazao malo interesovanja za svoju kompaniju.

„Došao je samo jednom da potpiše papire, od tada ga nisam videla. Proces osnivanja je urađen na brzinu, zbog čega smo angažovali moju ćerku Martinu da potpiše,” rekla je Šimkova. Njena ćerka, frizerka Martina Šimkova, pojavljuje se u osnivačkim dokumentima iz 2005. godine.

„Preduzeća su neaktivna. Osnovana su samo da bi se dobio stalni boravak u Češkoj“, rekla je Šimkova. „Da bi se boravak dobio na uobičajen način potrebno je više od pet godina, što je vremenski okvir koji većina mojih klijenata ne bi ni razmatrala.“ Preduzeće „Mizzora“ registrovano je na adresi knjigovođe Marije Vejanoske, u Ulici Molitorovska u Pragu. Vejanoska je računovođa i Šarićevom saradniku Bošku Nediću i Rijadu Iziću, poslovnom partneru Saše Mijalkova, šefa makedonske tajne službe.

„Nemam ništa sa preduzećima, samo se nalaze ovde i ja bavim se njihovim finansijama“, rekla je kratko Vejanoska.

Limun

Prije nego što je ušao u kockarski biznis, Milan Narančić zvani Limun bio je član „surčinskog klana“, navodi se u Beloj knjizi organizovanog kriminala.

„Surčinski klan“ bio je jedna od najmoćnijih kriminalnih grupa u Srbiji do 2003. godine kada je razbijen u sukobima s drugom grupom i policijskom akcijom „Sablja“.

Klan je bio uključen u ubistva, trgovinu drogom, krađu vozila i krijumčarenje cigareta. Jedan od izdanaka „surčinskog klana“ bio je zloglasni „zemunski klan“ čiji su članovi učestvovali u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

Narančić je posljednji put uhapšen 2003. godine u akciji „Sablja“. Oslobođen je četiri dana kasnije i od tada nije imao problema sa zakonom. Iste godine osnovao je preduzeće „LD Games“ u češkom gradu Čeb.

Novinari su posetili Čeb kako bi saznali nešto više o ovoj kompaniji. Na adresi na kojoj je sedište „LD Games“ ne postoji firma pod takvim nazivom, a osobe koje su zaposlene u preduzećima u toj ulici rekle su da se ne sećaju kompanije sa takvim nazivom. Ipak, poslednji finansijski izveštaj preduzeća iz 2005. godine pokazuje godišnji promet od oko 700.000 američkih dolara.

Preduzeće je 2012. godine obrisano iz poslovnog registra zbog toga što ne postoji na registrovanoj adresi i jer nije moglo da plati dugove.

Suri

Zoran Petković Suri, saradnik trgovca drogom Borislava Plavšića, uhapšen je krajem 2010. godine zbog pokušaja krijumčarenja 120 kilograma heroina iz Istambula u Češku. Kamion „Mercedes“ slovenačke registracije sa 383 paketa heroina skrivena u kutijama limuna zaustavile su vlasti u Beogradu. Plan je bio da se čistom heroinu u Češkoj dodaju primjese i da se onda šalje u zemlje zapadne Evrope.

Petković je osnovao preduzeće u Pragu 2003. godine i nazvao ga „Surikompani“, po svom nadimku. Prema finansijskim izveštajima, kompanija nije imala nikakve poslovne aktivnosti i izbrisana je iz registra 2010. „Surikompani“ je trebalo da bude paravan za trgovinu drogom, smatra češka policija.

Jan Draslar, likvidacioni upravnik kompanije rekao je novinarima: „Niko nije odgovarao na moje pravne zahteve i nisam našao preduzeće na njegovoj navodnoj adresi. Čak sam poslao zahtev u Hrvatsku da mi pomognu da pratim sredstva preduzeća, konkretno jedan automobil, ali nikada niko nije odgovorio. Tako sam zatvorio taj slučaj i tu kompaniju.“
Albanska mafija

Ismet Osmani zvani Curi, kriminalac iz Kosovske Mitrovice osnovao je preduzeće „Dafina“ u Brnu, drugom po veličini gradu u Češkoj koji se nalazi oko 100 kilometara sjeverno od Beča. 

Duži vremenski period, firma je bila neaktivna, ali u avgustu prošle godine Osmani je prodao većinski udeo svom cimeru, Nikoli Kužniniju.

Osmani i Kužnini žive u otmenoj kući u Ulici Brezova u Brnu. Na istoj adresi živi Pjeter Nikolaj, bivši potpredsednik upravnog odbora „Paradise Casino Admiral“ – mreže od 20 kazina koji pripadaju čuvenoj „Novomatic“ grupi iz Austrije.

Nikolaja je uhapsila češka policija tokom operacije „Titanium“ u novembru 2003. godine. Cilj operacije bio je razbijanje krijumčarenja droge kojim upravlja čuveni albanski kriminalac Faton Gaši. Tokom operacije, u kući u Ulici Brezova izvršena je racija. Međutim, protiv Nikolaja nikada nije podnesena tužba. Gaši je osuđen na dvanaest i po godina zatvora.

Feliks

Ćazim Osmani Feliks dobio je nadimak po svojoj navodnoj legendarnoj sreći u kockanju – prvi milion njemačkih maraka, kako kaže, zaradio je u kazinima. Osmani, koji je rođen na Kosovu, njeguje imidž plejboja i često se piše o njegovim vezama sa srpskim pevačicama.

Ćazim je na čelu biznisa porodice Osmani, vrijednog više od 400 miliona evra. Sa svojom braćom upravlja kazinima, noćnim klubovima i kockarnicama širom Evrope. U Pragu je suvlasnik mreže od 20 kazina  –„Banco Casino“, čiji je godišnji promet oko pet miliona američkih dolara.

Osmani i njegova braća mnogo puta su bili predmet istrage zbog nasilja, prostitucije, prevare, pranja novca, iznuđivanja i posjedovanja droge, navodi se u izvještaju Njemačke federalne obaveštajne službe (BND) čiju kopiju imaju novinari KRIK-a i CCIZ-a.

„Klan Osmani je organizovana grupa aktivna u prenošenju kokaina i finansira kupovinu oružja za OVK“, navodi se u izvještaju BND-a do kojeg je došao KRIK. Ipak, Feliks – čovjek koji ima sreće – nikada nije proglašen krivim ni za jedno krivično djelo. Njegov brat Burim Osmani je zbog posjedovanja falsifikovanih papira osuđen na kaznu u iznosu od 20.000 njemačkih maraka, piše u izvještaju BND-a.
Prema riječima češkog carinskog policajca, neki balkanski kriminalci dobili su status nedodirljivih, tako da su šanse da će biti osuđeni zbog droge minimalne.

„Takvi narko-bosovi drže se daleko od stvarnog biznisa sa kokainom i heroinom. Oni sjede na nekom udobnom mjestu, iz daljine nadgledaju operacije – preko dodatnih nivoa rukovodilaca i pomoćnika. Možemo udariti na njihovu mrežu, ali uvijek je to najniži nivo ljudi koji rade za njih, oni koji su lako zamjenljivi,“ kaže visokopozicionirani službenik Carinske uprave koji je želio da ostane anoniman.

„Mnogi od ovih trgovaca drogom izabrali su Prag kao savršenu lokaciju za logističke operacije. U Pragu borave i u njega dolaze da dogovore poslove ili da gledaju kako kamioni sa njihovim paketima droge prolaze kroz Evropu. A da li su njihova zvanična preduzeća aktivna ili ne, to često nije važno.“

Istraživali: Stevan Dojčinović (KRIK) i Pavla Holcova (CCIZ)

Izvor: Krik.rs