Zatvorili granicu s Rusijom, ostali bez 12 milijardi eura a sada su našli pod nadzorom Bruxellesa

Finska je prekinula uvoz ruske energije i zatvorila zajedničku granicu, čime je izgubila oko 12 milijardi eura prihoda od trgovine i turizma. Time se dodatno povećao budžetski deficit zemlje koja je već bila opterećena velikim troškovima za odbranu i socijalni sistem. Finska — tradicionalno jedna od fiskalno najdiscipliniranijih članica Evropske unije — sada je pod povećalom Bruxellesa. Evropska komisija zatražila je od Helsinkija da pripremi plan za smanjenje deficita koji je prešao dozvoljenu granicu EU od 3% BDP-a, piše Deutsche Welle.

Komisija predviđa da će deficit Finske 2025. dostići 4,5% BDP-a, dok bi javni dug mogao dosegnuti 90% — gotovo dvostruko više nego 2019. godine. Zemlja s ekonomijom vrijednom oko 300 milijardi eura sada je formalno stavljena pod Proceduru prekomjernog deficita EU, što može dovesti do finansijskih sankcija, obustave fondova i strožeg nadzora fiskalne politike.

Spori rast, visoka potrošnja i rat u Ukrajini

Od globalne finansijske krize 2008–2009. Finska se bori da održi fiskalnu stabilnost. Kolaps nekadašnjeg giganta Nokije ostavio je ekonomiju bez jasnog motora rasta, dok su visoka socijalna davanja, povećani troškovi za odbranu i prekid trgovinskih veza s Rusijom dodatno pogoršali situaciju.

Prije rata, 2021. godine, trgovina s Moskvom iznosila je 12,7 milijardi eura, odnosno 4,3% finske ekonomije. Do 2025. pala je za čak 93%.

Ulaskom u NATO 4. aprila 2023. Finska je postala susjed Saveza i Rusije duž granice od 1.300 kilometara. Zatvaranje te granice krajem 2023. prekinulo je turizam i prekograničnu kupovinu, posebno u pograničnim regijama. Prema podacima Banke Finske, broj finskih kompanija koje izvoze u Rusiju pao je sa više od 2.000 u 2019. na oko 100 krajem 2023.

Savjetnik Banke Finske Jarkko Kivisto rekao je za DW da je teško tačno izmjeriti efekat gubitka trgovine s Rusijom: „Uticaj se najviše osjeća indirektno — kroz slabiju ekonomsku aktivnost i niže porezne prihode od turizma.“

Ogromni troškovi za odbranu

Zbog ruskih prijetnji i narušavanja zračnog prostora, Finska je povećala vojni budžet s 5,1 milijardu eura u 2022. na preko 6,2 milijarde u 2024, što sada čini 2,3% BDP-a. Vlada planira da do 2029. izdvajanja približi 3% BDP-a — među najvišima u Evropi.

Lauri Holappa iz Finskog centra za ekonomsku analizu izjavio je za DW da bi rat u Ukrajini sam po sebi mogao biti dovoljan da gurne Finsku preko fiskalne granice EU. „Bez invazije, te resurse mogli smo usmjeriti u produktivnije sektore“, rekao je.

Zbog rasta troškova vojske, gubitka trgovine i turizma, vlada se morala dodatno zadužiti. Prije rata, trećina finske energije dolazila je iz Rusije, pa su prekidi isporuka izazvali rast cijena. „Najveći efekat bio je rast cijena energije“, navodi Heil Simola iz Instituta Banke Finske za ekonomije u razvoju (BOFIT).

Može bez ruske nafte — ali po dvostruko većoj cijeni

Simola ističe da se Finska brzo preorijentirala na druge izvore energije, ali po znatno višim cijenama. Samo u 2022. troškovi uvoza nafte porasli su 109%, na više od 6 milijardi eura. Ipak, finski izvoznici su se prilagodili bez većih gubitaka radnih mjesta.

Moskva, međutim, koristi temu deficita u propagandne svrhe, šireći dezinformacije da Finska ekonomski propada, iako problem javnog duga postoji već godinama. Glavni uzroci su domaći: starenje stanovništva povećava troškove za mirovine i zdravstvo, dok opsežan javni sektor — koji zapošljava trećinu radne snage — otežava smanjenje potrošnje.

Godine štednje pred Finskom

Vlada je usvojila jedan od najstrožih budžeta u EU za 2025. godinu, koji spaja smanjenje troškova s povećanjem poreza. Novi mehanizam „kočnice zaduživanja“ obavezuje sve političke stranke da dugoročno smanjuju deficit. Ipak, ekonomisti upozoravaju da će biti potrebne dodatne mjere štednje i novi porezi.

„Samo ekonomski rast neće vratiti fiskalnu ravnotežu“, rekao je Kivisto za DW. „Procjenjuje se da je potrebno smanjenje potrošnje i povećanje poreza u visini od oko 3% BDP-a — devet do deset milijardi eura u narednih 5 do 10 godina.“

Ali pošto čak 80% finskog BDP-a dolazi iz domaće potrošnje i javnih sektora, pretjerana štednja mogla bi ugušiti rast. „Oko trećine radne snage ovisi o državnom finansiranju, a stalna fiskalna konsolidacija stvara strah od rezova“, upozorava Holappa. „Ako sada uvedemo previše oštra pravila, rizikujemo da ugušimo oporavak privrede.“

Ova upozorenja posebno su značajna za zemlju koja, uprkos ekonomskoj neizvjesnosti, već godinama nosi titulu najsretnije države na svijetu.