Prodavati četničke majice je u redu, sem kada Bakir šeta Knezom

Bilo bi suludo izbegavati pola ulice samo zbog nekih tezgi, logičnije mi je da su samo kratili put zbog vrućine, pa ne teoretišem previše u sopstvenoj glavi već nastavljam do Kalemegdana da proverim kakva je tamo situacija. Pretrčavam na trepćuće zeleno i zastajem kod prve tezge. Nisu me toliko zanimali minijaturni opanci i čuturice sa ugraviranim slikama Beograda koliko mala zastava nalik piratskoj, sa kosturskom glavom na kojoj piše "Sloboda ili smrt – za spas otadžbine". Prilazi mi ljubazna prodavačica i pita kako može da mi pomogne. Pitam je da li je morala da sklanja određene artikle sa današnje ponude. Pokazujem na zastavicu i crne četničke šubare.

"Meni nisu pravili nikakav problem", priča mi prodavačica "ali sam čula da su oni kod donjih tezgi morali nešto da sklanjaju. To moraš njih da pitaš."

Objašnjava mi kako zastava sa kosturkom stoji tu čitav dan, ali nije ona nešto vidljiva.