Rijetko ko zna da je jedna od najljepših Čolinih balada nastala od jako tragične i istinite priče

Inspektor Dobrivoje Stefanović, koji je radio na slučaju, prisjetio se njihovog kratkog razgovora u bolnici.

Pitao sam je: “Gdje si bila?”
Milica je odgovorila: “Bila sam u školi. Sa drugaricama…”Trebalo je da imaju nešto - kao pismeni. (riječ je svakako o upisivanju prvog dana školske godine).
Poslije ovoga je izgubila svijest.
Zatim se opet probudila i rekla: “Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu djevojku”
Ja sam je pitao: “A što si ti išla?”
Rekla je: “Taj dečko mi je rekao da ta djevojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem.”
Tada je opet zaspala.
Par minuta kasnije Milica se probudila i rekla: “Bili smo na jedanaestom spratu”
Pitao sam: “Kako znaš?”
Rekla je da je, pošto je izašla, vidjela na liftu.
Pitao sam je: “Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?”
Rekla je: ’Ja sam sama skočila kroz prozor.’
Pitao sam: ’Zašto?’
Rekla je: “Nisam više mogla da izdržim… Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.”
Poslije toga, Milica je pala u duboku komu, iz koje se, nažalost, nije probudila, piše pink.rs.