U trudnoći sam pojela devet cigli, ali bila sam presrećna kad sam shatila da NISAM LUDA!

U drugom stanju se dešavaju različite promjene, a neke od njih su i bizarne. Pretjerana potreba za jelom može da se "prelije" i na ono što nije jestivo. Međutim, to ne znači da niste normalni.

Postoje mnoga rijetka, ali čak i bizarna oboljenja, a za većinu vjerovatno niste ni čuli. Samo jedno od njih je pika poremećaj, koji predstavlja nekontolisano jedenje cigle, peska, zemlje i sličnih “prljavština”. Upravo sa tim poremećajem se susrela jedna trudnica iz Velike Britanije.

Dženi Mejson iz Liverpula, koja je bila trudna tri mjeseca, osjetila je snažnu potrebu da jede cigle dok je gledala emisiju o građevinskim radovima. Odmah je izašla iz kuće, sastrugala malo cigle i pojela. Ubrzo je počela sve više da jede ciglu, kao i zemlju, pijesak i prljavštinu.

– Ova potreba je bila jača od želje za cigaretom – ispričala je za Daily Mail, a prenosi 24 sata.

Njen muž nije imao pojma šta se dešava. Dženi je sve skrivala jer je osjećala ogromnu neprijatnost. Jela bi sve to kad je on bio na poslu ili kad zaspi.

Vremenom je sastrugala dobar dio sa devet cigli, pa je njen muž predložio da pozovu vlasnika da to popravi.

Tad mu je sve priznala. Bila je to 2012. godina i njena prva trudnoća u kojoj je nosila sina Rajlija Konora, koji danas ima tri godine.

– Nadam se da me komšije nikad nisu vidjele, ali možda su čuli čudne zvukove, jer je struganje cigle zvučalo poput radova na kući. Jela sam je odmah, ili ako je Stiven bio kod kuće, onda u kupatilu. I satima poslije sam hrskala ciglu među zubima. Stiven je umio da me pita šta jedem, a ja sam odgovarala “ništa” – ispričala je Dženi.

U šestom mjesecu trudnoće su počeli da je bole zubi i dobila je zatvor zbog jedenja zemlje, cigle i pijeska. Muž joj je savjetovao da posjeti zubara, a kada je otišla, on joj je rekao da se javi svom ljekaru. Sljedeće nedjelje, dijagnostikovali su joj piku, rijetki poremećaj ishrane, koji karakteriše želja za jedenjem neprehrambenih stvari.

– Kad sam saznala, bila sam presrećna, jer sam već mislila da sam luda – dodala je Dženi.

Osim cigle, imala je strašnu želju i za zemljom koju je kupovala u centru za vrtlarstvo. Ta zemlja joj se činila čistojim od one ispred kuće. Pijesak je jela sa obližnje plaže, a kad bi osjetila snažnu potrebu rekla bi mužu da ide da prošeta psa po obali.

Njena potreba za količinom ove “hrane” zavisila je potpuno od stanja uma.

– Kad sam bila pod stresom, jela bih više. Stivenu to nikako nije išlo u glavu. Nije imalo smisla ni meni, ali istovremeno mi se činilo potpuno normalnim, jer mi je stvarno to trebalo – objasnila je.

Nakon što je saznala od čega boluje, čitala je puno natu temu i bilo joj je lakše kad je vidjela da nije jedina.

– Sve više sam se bojala kakav će to da ima uticaj na sina, pa sam kasnije samo žvakala i pljuvala – dodala je Dženi.

Nadala se da će ta potreba da prestane poslije porođaja, ali nastavila se. Trajala je do trećeg mjeseca sinovog života, a onda je postepeno prestala.

Prijatelji je, kaže, i dan danas zadirkuju.

Pika se najčešće javlja kod ljudi s poteškoćama u učenju i tokom trudnoće. Karakteriše je, obično, jedenje zemlje, cigle, pijeska i prljavštine. Može da izazove niz komplikacija ako pacijent jede nešto ne može da se svari ili nešto toksično. Takođe, može da rezultira pretjeranim unosom kalorija i padom nutritivnih vrednosti u organizmu, s obzirom da te materije ne donose ništa vrijedno za vaše tijelo.