CIJELI ŽIVOT SAM ZNALA DA MAJKA I OČUH RADE NEŠTO ČUDNO: Tek sa 23 godine saznala sam BIZARNU ISTINU o svom životu

Sve dok nije napunila 23 godine, život Poline Dakin nije imao baš nimalo smisla. Još od djetinjstva znala je da nije u redu način na koji je vaspitavaju, znala je da roditelji stalno nešto kriju od nje, znala je da nije normalno da živiš kao čergar. Ali nije imala pojma zašto tako živi.

Svoju nevjerovatnu životnu priču nedavno je objavila u vidu memoara "Beži. Sakrij se. Ponovi", i ta knjiga daje neverovatan uvid u život pod potpunom paranojom.j

Polin je danas novinar ali i predavač na univerzitetu Halifaks, ali ni kao novinar, kaže, nikada se nije susrela sa životnom pričom bizarnom poput njene.

Sve je počelo kada je Polin imala pet godina. Njeni roditelji, Voren i Rut, razveli su se. Voren je navodno bio nasilni alkoholičar, zbog čega je Rut dobila puno starateljstvo nad djecom. Polin i njenog brata Teda odvela je u Vinipeg, a potom u Sent Džon. Majka im nikad nije objašnjavala zašto se sele, niti im je najavljivala selidbe.

- Nikad nismo imali prilike da se oprostimo. Cijelo naše djetinjstvo i mladost bili su niz nasilno prekinutih prijateljstava. Kada bismo je pitali zašto, rekla bi nam "Žao mi je, ne mogu sada da vam kažem. Kada malo porastete, objasniću vam sve".

I tako, taman što bi se primirili u nekom novom gradu, usledila bi nova selidba.

Do svoje 11. godine, Polin je promenila šest škola za samo četiri godine. Sa ocem nije imala nikakav kontakt.

- Znala sam da se nešto loše dešava. Nisam znala tačno šta, ali uvijek sam imala neki predosećaj da je sve to vrlo mračna priča. Brat i ja smo stalno nagađali šta bi mogla da bude istina iza svih tih selidbi. Bolno je to samo otići bez pozdrava od ljudi koji vam znače i nikada više ne čuti ni riječ o njima - priča Polina.

Sve to vodilo je djecu u duboku depresiju. Polina nikada nije imala osjećaj pripadnosti. Navikla je da to što postoji danas sutra može da nestane bez traga. Jedina konstanta u njihovom životu bio je sveštenik Sten Sirs, koji se uvijek selio za njima. Ispostavilo se da je Rut zapravo bila u vezi sa njim, a upoznala ga je dok je radila kao savetnica u grupi za podršku porodicama al*oholočara. Sten je na neki način postao očuh djeci i na kraju se i zvanično uselio kod njih. Ali premda je bio nežan i pažljiv prema njima, nije mogao da otera njihov bes zbog načina na koji žive.

Polina se borila ne samo sa depresijom, već i sa napadima panike. Nisu pomagale bizarne scene koje su se ponavljale. Jednom prilikom, ustanovila je da su Sten i njena majka bacili bukvalno svu hranu iz kuće. Rekli su joj da se sve pokvarilo, ali oni su bacili baš sve, čak i so i šećer, brašno i slične stvari.

Sledećom prilikom, usred radne nedelje, bez objašnjenja su odveli nju i njenog brata u planinu. To su predstavili kao malu "ekskurziju".

Nekom drugom prilikom, kada su se Polin i njen brat vratili iz škole, naterali su ih da operu stopala i potom nose plastične kese preko čarapa celog dana. Naravno, objašnjenja za to nije bilo.

Kada je Polina napunila 23 godine, majka je konačno rešila da joj kaže punu istinu.

Našle su se u jednom motelu, i Rut joj je rekla da Sten beži od mafije koja već dugi niz godina šalje dobro istrenirane ubice da bi ubile njega i sve njih. Zato su se tako panično plašili svega i često selili.

Sten joj je potom rekao da je jednom savetovao visoko pozicioniranog mafijaša koji je želio da se izbavi iz tog života. Međutim, kada su to saznali njegovi saradnici, ubili su ga, a potom riješili da i Sten mora da umre jer zna previše.

.

Kada je Sten otpočeo vezu sa Rut, i ona i njena djeca postali su mete. Sten je ušao u program zaštićenih svjedoka, pa je sakrivanje posalo lakše.

Ipak, nikada nisu bili sigurni ko je prijatelj a ko neprijatelj. Svako je bio potencijalni ubica.

Sve to užasno je uticalo na Polin koja je, logično, poslije tog saznanja postala prestravljena. Cijelog života bila je u smrtnoj opasnosti a da to nije ni znala. Iskradala se da bi se družila, ne sluteći da je to moglo da je košta života.

Vrhunac je bio kada joj je rekao da tajni agenti mafije mogu mnogo toga i da znaju mnogo toga o cijeloj njenoj porodici. U stanju su čak, rekao joj je, da ubiju čovjeka, i potom ga zamene savršenim dvojnikom koji će savršeno imitirati tu ubijenu osobu.

Potpuno mu je povjerovala. Uslijedile su godine dodatnog straha i paranoje. A onda je počela da testira Stena i sve se raspalo. Sav taj strah i očaj, sve selidbe i proćerdane godine proćerdane su uzalud. Jer Sten nije bio u životnoj opasnosti. Ne, on je samo patio od paranoične deluzije, tako intenzivne da nije bilo šanse da ga ubedite da je sve umislio.

A Rut? Sa Rut se desio slučaj "folie a deux", ludost udvoje, odnosno indukovana psihoza. Psihički poremećeni Sten usadio joj je priču u glavu i uskoro je i sama poprimila psihopatsko ponašanje i poverovala u sve. Polin nikad nije uspjela da joj objasni da je sve bila laž. I dok je umirala, Rut je bila uvjerena da je Sten govorio istinu.

- Teško mi je bilo da mu oprostim. Bila sam strašno ljuta na njega dok konačno nisam shvatila da nije ni on kriv. On je prosto bolestan. Kada sam shvatila da to nije radio iz zle namjere, oproštaj je došao prirodno. Trebalo mi je mnogo duže da oprostim sebi što sam mu vjerovala. Prednost sam dala srcu, a ne glavi. Sada mi je samo žao majke, jer je vodila tako težak i naporan život ni za šta - rekla je Polina u nedavnom intervjuu.

Izvor: Žena Blic