ŠTA REĆI OVAKVIM RODITELJIMA? Ostavili ga jer im je bio ružan, nisu mogli ni sanjati šta će biti poslije od njegovog života

Detinjstvo bi trebalo da bude ispunjeno magičnim trenucima, ali mladost koju je imao Jono Lankaster je daleko od one koju ima većina dece. Njegovi roditelji su ga se odrekli po rođenju je su smatrali da je "previše ružan" da bi bio deo njihovih života. Jono je danas u svojim tridesetim godinama i pati od Tričer Kolinsovog sindroma - genetskog poremećaja koji pogađa razvoj kosti lica dok je beba još unutar materice. On nema jagodice, i zbog toga mu se oči spuštaju preko lica. Pored problema sa sluhom i jedenjem, osobe pogođene ovim sindromom razvijaju se potpuno normalno i nemaju nikakvih drugih problema. Ipak, Jonovi roditelji su ga napustili svega 36 sati nakon rođenja.

A potom ga je usvojila divna žena pod imenom Žin Lankaster. Jono je u tinejdžerskim godinama bio pravi buntovnik, ali ne zato što je bio loša osoba, već zbog svog bola. Radio je stvari kako bi privukao pažnju na sebe i skrenuo ljude sa pravog problema - njegovog fizičkog izgleda.

- Bio sam očajan za prijateljima. Uradio bih sve za njih. Nisam imao samopouzdanje i zbog toga sam drugoj deci kupovao slatkiše u nadi da će me zavoleti, priseća se Jono.

A onda dolazi do velikog preokreta u njegovom životu. Kada je imao 19 godina, vlasnik bara koji je posećivao ponudio mu je posao.

- Bio sam toliko nervozan zbog reakcija koje će ljudi možda imati. Pijani ljudi mogu biti užasni. Nije mi bilo lako, ali sam u isto vreme upoznao i divne ljide koji su zaista želeli da budu u mom društvu, priča on.

Paralelno sa poslom, Jono je dsobio diplomu iz sportske nauke i završio kurs za fitnes instruktora. Ubrzo potom, pronašao je posao u teretani i odmah se dopao ljudima.Za njega je to bio izazov jer su teretane prekrivene ogledalima. U teretani je upoznao i zaljubio se u perelpu ženu, Lauru, Postali su nerazdvojni. Posle nekog vremena, zajedno su kupili kuću i sada vode život iz snova. Jono se sada trudi da skrene pažnju javnosti na njegovu bolest i kako ona može da se prevaziđe. Iako njegovi biološki roditelji i dalje odbijaju da ga prihvate kao sina, i to ga i dalje boli, Jono je naučio da to prihvati.