"Rekao mi je, ja sam Jovan, imam 11 godina, a moja mama se bavi "ONIM". Onda mi je zatražio samo jedno"
Društvenim mrežama već nekolio dana kruži status koji je potresao mnoge.
Mislila sam da imam dobar odnos sa svekrvom, a onda mi je stigla UŽASNA PORUKA!
Riječ je o susretu jednog Beograđanina sa dječakom za kojeg je prvo pomislio da je prosjak.
A onda je saznao njegovu tužnu priču.
Pročitajte ju u cjelosti:
- Pokušaću da budem tačan u ovoj frapantnoj priči ali ne i kratak, jer ovo sto mi se desilo u zadnjih sat vremena a želim da vam ispričam, to iziskuje. Naime, dok čekam 52. na Zvencu, prilazi mi dečkić onako bojažljivo i nekako sramljivo te me zapita "Izvinite čiko, jel bi mogli da mi ostavite malo tog vašeg čokoladnog mlijeka, znate jeo sam sada picu i žedan sam a nemam više para?!" gledam i ne vjerujem, bijel, bez akcenta, lijepo obučen i obuven, čist i lijep crnokosi plavooki mršav dečkić. "Hoćeš da ti kupim cijelo čokoladno i još nešto da jedeš?" on se nasmeja "Pa ako imate para, može ali samo čokoladno, neću više da jedem, pica mi je bila taman a sad ću da idem da spavam, hvala vam". Prelazimo do pekare "A kako se zoveš i koliko imaš godina", pitam ga ja, a on onako sa stavom.
"Jovan i imam 11g, mislim imaću za Božić". Kupim čokoladno i vraćamo se ka stanici "Dobro, to je sve ok, ali reci mi šta radiš ovdhe ovako kasno ili je rano?", pogledam ga onako malo prekorno "Pa, čekam 52. isto ko i vi, ja živim kod Meka na Brdu, jel znate gde je to?". Klimnem potvdno glavom. "A šta ćeš ovde, mali si ti za noćni provod?", on odpi malo mlijeka
"Pa znate kako, ne volim o tome da pričam, ali kada me već pitate evo da vam kazem. Znate,moja mama je ono", i pokaza mi srednji prst, "Obično radi na ulici", zastade i odpi još malo, dok su se meni oči izbečile.
"Zadnjih par dana je bolesna, pa radi kući i večeras ih ima trojicu, pa je bratu i meni dala 300 dinara da idemo do grada i da se ne vraćamo prije 5". Ne vjerujem šta mi dijete priča, "Aha, imaš brata, pa gdje je on sada?", slegnuo je ramenima, "Ma za njega me baš briga, znate, on je stariji ima 14g i u nekom lošem je fazonu, pije pivo a ja ne volim jer je gorko a i puši, meni je to totalno bezveze, sto bi neko pušio i ugrožavao svoje zdravlje?!"
Slušam i palim cigaru "Kada smo došli u grad, on je kupio onu flašu piva od litar i cigare, a meni dao 70din za picu. Tu smo se rastali, on je otišao negdje da nađe, kako on kaže ekipu, a ja sam šetao Knezom i išao sam u Skadarliju i sada evo idem kući… a jel ima 5?", pogledam telefon i namignem mu "Sad će za 5 min", "Super, već mi postaje hladno".
Ćutim i ne znam šta da kažem, pojavljuje se bus, ulazimo i sjedamo zajedno. Tek što je krenuo bus, on posrka čokoladno i onako pogledom traži kantu. "Ovi novi busevi su skroz dobri, mislim griju i to, ali nemaju kante za đubre, a to je baš bezveze. Ma, nema veze baciću kada izađem". Nisam siguran šta sam osjećao u tom trenutku, ali znam da jezu koja mi je prolazila uz kičmu nikada neću zaboraviti.
Ćutimo i vozimo se, a negdje kod Sajma ga priupitah "Jovane, izvini što te pitam, a jel imaš tatu?". On me pogleda onako tupo "Imam, ali kao da ga nemam, on radi u Rusiji, barem tako mama kaže, a pravo da vam kažem ja mislim da je on ustvari u zatvoru već godinu dana ali o tome neću da pričam, znate on je loš čojvek!". Tu mi je već knedla stala u grlu, a u očima se pojaviše suze. Okrenuo sam glavu od njega i nevješto brisao oči. "A što plačete?", tu sam se već zagrcnuo, "Pa nemam pojma, znaš, Jovane, mnogo si dobar dečko i pored svega što te snalazi u životu". Vadim telefon i pokazujem mu Lazarevu sliku "Jaooo, što je sladak. A ko je to, jel to vaš sin?", "Da, to je Lazar i ima 3 i po godine", "Pa i moj brat je Lazar", iskezio se od uh do uha. "Jel imate još neku sliku?". Ulazim u album i pokazujem mu "Kako je lud, vidite sta radi sa mačkom, kako se ne plaši, pa skoro je veća od njega?" "Ma taj se ne plaši nikoga i ničega, on je mnogo dobar ali i nestašan, znaš".
Već smo na Brdu kod crkve, vraćam telefon i vadim novčanik "Uzmi ovu hiljadarku, da imaš za sebe, kupi nešto, znaćeš ti šta već, pametan si i dobar". Pomazim ga po kapuljači (koju nije ni skidao sa glave) i guram mu soma u džep "Ne čiko, ja to ne mogu da uzmem, pa vi imate dijete i treba vama", "E, ja silazim na sljedećoj, a gdje vi silazite?", "U Žarkovu, kod Maxija". Ustao je i nasmijao se "Moj brat kaže da u Žarkovu žive seljaci, ali to je glupost jel da, doviđenja i hvala vam za čokoladno mlijeko, ljubite Lazara", "Hoću, hvala, i molim te budi dobar kao što jesi". Klimnuo je glavom i izletio iz busa pravo na kantu na stanici u koju je zakucao tetrapak i otrčao u mrak… JE*EM TI SVE.
