'Propalica sam, klošar, papučar, opijam se, pušim, vraćam se svako veče kući pijan'

Propalica sam, klošar, papučar, opijam se, pušim, vraćam se svako veče kući pijan i onda ujutro se probudim i onako mamuran opet popijem da se opustim, i tako po cijeli dan, nisam siromašan, ali nisam ni prebogat, treniram fudbal i zarađujem, svi koji me vide sa fake osmijehom samo govore “eeh,pa kad je tebi sve lako u životu”, a ne znaju istinu, ne znaju da se svako veče opijam zbog nje, da se trujem zbog nje, zbog male kučkice koja me je ostavila zbog bogatijeg, a najviše je boljelo kad je rekla nakon što sam ju molio da odemo na neko mirno mesto i odmorimo se od svega i svih,”Nisam ja tamo neka prostakuša koja pada na to, ja izlazim samo u luksuzne restorane..”, i dobro izvedem ja nju i potrošim cijelo bogatstvo na nju i njene krpice da bi mi ujutro rekla:” Prekidamo, dosadio si mi, ne volim te i nikad te nisam voljela, bilo je lijepo dok si kupovao, ali brate smorio si sa romantikom. nemoj da me više zoveš.” i onda vi kažete da je meni lako bit pijan, e pa druže promisli još jednom.