Ispovijest žene koja je usvojila djevojčicu sa Downovim sindromom: 'Volim Unu, ona je posebna'
Humanost i želja da pomaže drugima pratile su Silvanu tokom cijelog života. Još kao dijete naučila je koliko je važno biti dobar čovjek.
- Ja sam usvojena kada sam bila beba, pa sam uvek u sebi gajila potrebu da pomažem drugima. Biološki sam ispunjena, imam ćerku od 24 i sina od 20 godina. Ideja za hraniteljstvom javila se pre nekoliko godina - priča Veselinovićeva za "Blic".
Nakon završene edukacije socijalni radnici pozvali su Silvanu da vidi djevojčicu u Zvečanskoj koja ima Daunov sindrom.
- Odmah sam zavolela Unu. Unini roditelji su izgubili roditeljsko pravo. Bila sam njen hranitelj od 2012. godine, zatim staratelj i sada sam njena majka - kaže Silvana.
Ova plemenita žena tvrdi da nije teško brinuti o djetetu sa Daunovim sindromom ukoliko gajite veliku i pravu majčinsku ljubav.
- Ja je volim takvu kakva jeste, posebna je. Ona je vesela i umiljata devojčica. Porodica mi veoma pomaže i mi smo veoma srećni - tvrdi ona.
Za Unu kaže da je veoma druželjubiva, 1. septembra je krenula u osnovnu školu, a do kraja godine bi trebalo sa majkom da se preseli u Pariz.
- Ja sam žena širokih shvatanja, moja ljubav je velika, ali Jagodina je malo mesto još ima predrasuda. U Francuskoj su bolji uslovi za decu koja imaju Daunov sinrom. Tamo ih zovu "Božja deca", upravo zato želim da se odselim, kako bih joj obezbedila bolje uslove za život i školovanje. U Parizu mi živi sin, tako da ćemo otići kod njega. Naša država bi trebalo više da pomaže porodicama sa decom koja imaju ovaj sindrom - priča Silvana.
Una govori deset riječi i dobro ih razumije, a još pet može samo da ponovi. Uprkos tome, njena majka savršeno shvata Unine potrebe.
- Kada nekog toliko volite ne trebaju vam reči da biste ga razumeli - kaže hrabra majka.
Silvana Veselinović je jedina osoba u Srbiji koja je odlučila da usvoji dijete koje ima Daunov sindrom, kako kaže, voljela bi da ima više ljudi koji se odlučuju na taj korak.
- Deca koja imaju Dauna su draga, njima je potrebna pažnja i ljubav, oni su posebni - priča Veselinović.
Svake godine vesela djevojčica sa svojom majkom odlazi na takmičenje "Hoću da se igram" koje organizuje "Plava školjka", udruženja samohranih roditelja i porodica djece sa invaliditetom.
- Velika borba njene majke je za svako divljenje. Ona toliko brine o Uni, voli je, razume i pruža podršku. Već joj je kupila stan u Jagodini - priča Nadica Blažić, predsjednik udruženja.
Una ima prijatelje i sa smetnjama i bez njih, a svoju radost i sreću pokazuje na svakom koraku.
- Ona voli da bude u centru pažnje, deli zagrljaje, draga je. Njena porodica je doprinela puno njenoj emocionalnoj inteligenciji koja je ogromna. Uvek je nasmejana i to pokazuje koliko je ljubavi u nju utkano - priča Blažić.
Tokom snimanja spota udruženja "Plava školjka" ova djevojčica zadivila je sve prisutne kada je, i pored toga što ne govori dobro, uzela mikrtofon i nekim svojim jezikom izrazila sreću.
- Tada je dobila ogroman aplauz. Pokazala nam je koliko je jaka i hrabra - zaključuje Nadica.
(Blic.rs)