Da li je srpski biti gej?
U poslednjoj emisiji Pešanika Goran Miletić se zapitao u čemu je problem sa Prajdom. Zatim, on u svom tekstu kaže kako zaista više nikom nije jasno šta političari dobijaju zabranjivanjem Prajda. Stvarno, u čemu je problem sa Prajdom? Problem se najbolje detektuje kad nema vike, nasilja i lomljenja žardinjera, već kad protiv Prajda mirno govore pripadnici pokreta Dveri. Indikativna je i Palmina izjava da Prajda neće biti, iako on nije nadležan za takve izjave. Pa ipak, on je jedan od vrednih agitatora protiv Prajda, a ne treba zaboraviti i na njegovu tvrdnju da toga u Jagodini nema. Tamo gejevi ne žive, jer je to zdrava srpska sredina. Drugi političari nisu toliko agresivni kao Palma, ali ipak traže izgovor u huliganima i tzv. bezbednosnim rizicima. Taj ili neki drugi izgovor ne može prikriti prostu stvar: zakon u ovoj zemlji ne važi jednako za sve.
Ako je to tačno, onda se vredi zapitati zašto je baš ova manjinska grupa izvan zakona. Ljuti protivnici Prajda iz stranke Dveri, koji su tobože pristojni konzervativci, kažu da gejeve ne treba prebijati i primenjivati nasilje, ali vehementno traže da ti neprirodni ljudi (koji na nesreću postoje i u Srbiji) budu nevidljivi, da se povuku u privatnost i bezbednost “četiri zida”. Oni ne zabranjuju gej populaciju kao takvu (jer postoji), nego njeno prikazivanje. To pravdaju time da gejevi zagovaraju nekakvu ideologiju koju nazivaju totalitarističkom. A takva je jer navodno ne ostavlja mesto za ono „priorodno i normalno“, već glorifikuje neprirodno. Ispostavlja se da se u pojedinim zemljama zapada (navodi se primer Kanade) stiglo dotle da tolerancija prema gej populaciji ide dotle da dozvoljava različite slike porodice, u koje spadaju i one u kojima su roditelji istog pola. Tobožnja totalitaristička ideologija umešana je u celu priču samo zato da bi se napravila ravnoteža: gej esktremizam uravnotežio se sa huliganskim, a vlast u takvoj situaciji predstavila pravednog arbitara, koji zbog “bezbednosnih rizika” i zaštite građana od ekstremizma pravednički ne dozvoljava nijedan ekstremizam! U tom danu kada je Prajd najavljen, sve ćemo esktremističke skupove zabraniti, tj. sve totalitariste i ekstremiste. Ne krši vlast zakon i Ustav, nego sprečava tuču dva ekstremizma i širenje dva opasna totalitarizma.
Zašto se ponosno prikazivanje gej populacije vidi kao ekstremizam? Zašto baš ta manjina svojom vidljivošću jedina ne sme da traži svoja prava: da ne bude diskriminisana, nego da se integriše u društvo, u narod i jednako vredne građane, kao bilo koji drugi pojedinac i državljanka ove zemlje? Nebuloza da Prajd udara na rađanje i smanjivanje nacije samo je još jedan glup izgovor koji veze s mozgom nema. Ali neke veze ipak ima. Zna se da hramljemo sa Srpčadijom. Kad Palma kaže da u Jagodini toga nema, čini mi se da me osećaj ne vara da se Prajd zapravo doživljava kao napad na srpstvo. Mržnja prema gejevima samo je još jedna (prikrivena) forma srpskog nacionalizma. Ma Srbin može i ovo i ono, ali peder ne može biti. Nasilje koje preti ovoj manjini i odbijanje države da zaštiti njenu vidljivost, želja je da se gejevi izbace iz srpstva, jer u njemu takve bruke nema, niti će je biti. Na njih se jednako odnosi “ubij, zakolji da… ne postoji”. I ovoga puta, kao i mnogo puta pre, huligani će biti na braniku srpstva. Sve je to nekakva zapadna perverzija i izmišljotina, uvoz iz Evropske unije. Pa i EU nek’ se stidi kad takve parade traži od srpskog naroda. Izem ti Evropsku uniju, kaže Dačić, ako se u nju ulazi preko Prajda. Zato će i ovoga puta po svoj prilici pobediti „bezbednosni rizici“, koji ne govore o slabosti države i nesposobnosti da se odbrani od huligana. Ona od njih neće da se brani, ali hoće da zajedno s njima, kao dobrim izgovorom, zaštiti srpstvo i pravoslavlje od nasrtaja zapadnih vrednosti, od poslovične truleži Zapada.
Meni se čini da je to problem. Možda grešim, možda stvar nije toliko komplikovana, ali ako jeste, onda će borba potrajati.
(Pescanik.net)