Najveći proces za ratne zločine: Osam optuženih u Srbiji za 1.300 ubijenih Srebreničana

Početak suđenja u predmetu "Srebrenica" koji se vodi protiv osmorice nekadašnjih pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS), biće zakazan nakon okončanja pripremnog ročišta pred Odjeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, čiji nastavak je zakazan za 26. oktobar. Odlučeno je tako prvog dana pripremnog ročišta u utorak u Beogradu.
 
"Ovaj proces za ratne zločine jedan je od najvećih i najznačajnijih pred srpskim pravosuđem", izjavio je za RSE Vladimir Vukčević, bivši glavni tužilac koji je pripremio ovu optužnicu. U njoj su naznačena imena osmorice optuženih za smrt oko 1.300 ljudi, od ukupno 8.732 žrtve srebreničkog genocida.
 
"Radi se o jednom od najmasovnijih zločina u kom je ubijeno više od 1.300 ljudi. To je jedan od najvećih zločina koji su izvršeni na teritoriji bivše Jugoslavije i jedan od najvećih zločina koji je posle Drugog svetskog rata izvršen u Evropi", kaže Vukčević, doskorašnji prvi čovjek Tužilaštva Srbije za ratne zločine.
 
Osmorica optuženih terete se za masovne likvidacije više stotina bošnjačkih civila u hangaru Zemljoradničke zadruge  u selu Kravica 14. jula 1995. Kako se navodi u optužnici, do sada je identifikovano 1.313 civila bošnjačke nacionalnosti ubijenih na toj lokaciji, čiji su posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama Glogova i Ravnice, kao i u više sekundarnih grobnica.
 
Za taj ratni zločin optuženi su Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoj Batinić, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović, Dragomir Parović i Vidosav Vasić.
 
Svi optuženi brane se sa slobode. Oni su se na početku pripremnog ročišta, koje je bilo zatvoreno za javnost, izjasnili da nisu krivi.
 
Advokat Goran Petronijević, pravni zastupnik optuženih Milidragovića i Golijanina, rekao je da je ovaj postupak vrlo neuobičajen.
 
"Utoliko što je ogroman broj predloga tužilaštva jedna vrsta papirnog suđenja. Ovde je predloženo izvođenje sijaset, pod znacima navoda, dokaza. Koji se po Zakoniku o krivičnom postupku pred našim sudovima ne mogu smatrati dokazima", tvrdi Petronijević.
 
Osmoricu okrivljenih optužnica tereti da su likvidirali civile u Kravici pucajući u njih kroz otvore hangara iz automatskog oružja i ubacujući ručne granate. Oni su optuženi i da su izvršili ubistvo oko stotinu preživelih civila, među kojima je bilo i ranjenih, tako što su ih pozvali da izađu na betonski plato ispred hangara i pod pretnjom smrću primorali da pjevaju četničke pesme, i da su ih nakon toga ubili rafalima iz puškomitraljeza i automatskih pušaka, a potom iz neposredne blizine iz pištolja.
 
U optužnici se navodi da su istog dana, sve do večernjih časova, ispred i oko hangara ZZ Kravica, u više navrata činili masovna ubistva civila koje su drugi NN pripadnici MUP-a Republike Srpske i Vojske Republike Srpske prethodno lišili slobode i u autobusima i kamionima dovozili do hangara.
 
Uz ogradu da tužilac ne može da govori o suđenju pre pravosnažne presude, Vladimir Vukčević kaže da je cilj i ove optužnice zadovoljenje pravde.
 
"Te žrtve, odnosno njihova rodbina, imaju pravo na satisfakciju. Koliko ona to zaista jeste, to je sada drugo pitanje. Osim toga, jedan od najvažnijih principa kojim smo se rukovodili je i sprečavanje nekažnjivosti. Podsećam da je taj zločin bio posebno brutalan. Počev od toga kako su ih dovodili u taj hangar, pa do samog načina izvršenja", reči su Vukčevića.
 
Ako im se na suđenju dokaže krivica, optuženima preti kazna od po 20 godina zatvora, što je bila maksimalna kazna u vreme izvršenja zločina po tadašnjem jugoslovenskom zakonodavstvu.