Dejan Kožul: Karma je zajebana stvar
Sećamo li se onog sjajnog košarkaškog prvenstva Evrope u Atini, 1995. godine, kad se tada SR Jugoslavija popela na pobedničko postolje na kom su stepenicu niže bila Litvanija, a na kom još jednu stepenicu niže nije ostala reprezentacija Hrvatske, nakon što su se Divac, Paspalj, Đorđević, Danilović i družina na postolje popeli. Pokazalo se kasnije da je taj potez bio iznuđen, odnosno preporučen od strane aktuelne vlasti.
Eto, 21 godinu posle ta topla preporuka je, što bi rekao John Cleese u jednom od Monty Python skečeva, “prihvaćena, prilagođena i usavršena”, a umesto Cleese-a izgovara je ministar sporta u Vladi Srbije, nekadašnji vaterpolo rerezentativac i jedan od najboljih igrača sveta, Vanja Udovičić:
“Preporuka vlade i svih saveza srpskim sportistima na OI je da napuste pobedničko postolje, ako se na njemu nađu zajedno sa nekim sportistom sa Kosova, ali je konačna odluka na samim takmičarima. Ne možemo da slušamo himnu i gledamo zastavu. Mi smo kao odgovorna vlada dali preporuku kako naš sportista treba da se ponaša u toj situaciji, ali smo rekli - ajmo prvo da se sportista takmiči, jer ne želimo da ugrozimo našeg sportistu na putu ka medalji”.
Drugog dana takmičenja put ka medalji, i to onoj zlatnoj, pronašla je džudistkinja Majlinda Keljmendi i tako donela sebi, Kosovu, prvu olimpijsku medalju.
U Udovičićevom kabinetu upisali su ovu medalju kao prvi uspeh Srbije na ovogodišnjoj Olimpijadi jer “Kosovo je Srbija” i njeno je srce i ma kakva himna svirala tamo u dalekom Riju ovu medalju treba slaviti u Beogradu pa čak i pripremiti već čuveni balkon Skupštine Grada Beograda.
Ništa luđe ova zamisao ne zvuči od onoga što je izrekao ministar Udovičić. Reč je samo o “prihvatanju, prilagođavanju i usavršavanju”, a onog trenutka kad se kosovska heroina popne na balkon prisutni bi morali sa istoga sići kako bi poslušali preporuke Vlade Srbije.
Karma je zajebana stvar. Hrvatska se reprezentacija od tog silaska sa stepeništa nikad više na isto nije pela, a u danu kad je Majlinda osvojima svoje zlato dan za reprezentativce Srbije okarakterisan je kao “katastrofa”. Đoković ispao u prvom krugu, plivačke vedete zakazale, košarkašice izgubile itd.
U trenutku dok ovaj tekst nastaje broj zlatnih medalja koje je su Srbija i Kosovo osvojili na Olimpijadama je identičan. Ovde govorimo isključivo o medaljama koje je Srbija osvojila kao samostalna država.
Ima još dana i još bezbroj mogućnosti, ali kako dani prolaze tako se karma sve više poigrava sa predstavnicima Srbije. Vaterpolisti, koji su važili uz Đokovića, za glavne favorite ne mogu da se sastave sa pobedom i košarkaši su izgubili, a što je još gore Hrvatska je osvojila svoje prvo zlato...A to opet možda boli više od neuspeha sopstvenih predstavnika.
Viktor Troicki je jedan od njih. Mislim na neuspele predstavnike. Ovaj je ispao u prvom kolu. Oslobođen brige dao je sebi oduška i udrobio predstavnicima nekog američkog medija:
“Mi ne priznajemo državu Kosovo, to je sigurno. Mislim da je to izmišljena država. Teritorija Kosova je oduvek deo Srbije, tako da razumem šta ministar Udovičić govori”.
I kamo sreće da je na tome stao:
“Ne želim dublje da ulazim u tu temu i da bi pričao sa njima o Kosovu trebalo bi prvo da dublje prouče istoriju. Prvo morate da razumete šta se dogodilo u prethodnih 1.000 godina, kako biste došli do pravog odgovora”, rekao je istoričar Troicki.
On svakako neće morati brinuti ni da li će se u Olimpijskom selu sresti sa nekim od predstavnika, ili nedajbože, predstavnica Kosova pa još i da razmene poglede jer se za one koji su još uvek tamo pobrinula svemoguća Vlada Srbije pa tako ministar Udovičić na sve gore rečeno dodaje:
“Neće biti susretanja, niti bilo kakvog intimiziranja naših sportista i sportista sa Kosova”.
Na početku Olimpijade to je imalo dugačiju konotaciju, možda pomalo i nejasnu. No, sad, nakon nekoliko dana jasno je na šta je mislio. Valja u rekordnom roku napustiti Olimpijsko selo i tako se neće doći u opasnost ni susretanja, a kamo li da se zajedno nađu na pobedničkom postolju.
To će Srbiji i njenim stanovnicima značiti više nego bilo kakva medalja jer ko još od medalja živi? Kosovo je nasušna potreba, Kosovom se doje bebčad, Kosovo je srce Srbije. A Majlindina medalja? Koja medalja?