'Upoznao sam jednu djevojku koja je toliko posebna i ima ono nešto u sebi...'

Upoznao sam jednu djevojku koja je toliko posebna i ima ono nešto u sebi, prelijepa, frčkave kose, san snova….. I počeli smo da se dopisujemo, viđamo, družimo kao prijatelji ništa nije ni asociralo na vezu i malo po malo postali smo dečko i djevojka…. Ali htio sam da kažem i svima je već dobro poznato ona dopisivanja u kasne sate, čekanje na tu baš njenu poruku, bila mi je sve i volio sam ju i ona je mene ali morali smo da se rastanemo (zbog nekih problema ne želim da ih navodim sada) i to mi je palo najteže. Nisam mogao da podnesem i evo sad pišem ovo jer nemam s kim da pričam u 3 sata ujutro, gledam njenu sliku i ne mogu da vjerujem zašto baš ja, kad se sjetim svih naših snova, poruka i svega toga, svaki put kad bi je vidio iznova bi se zaljubljivao u taj prekrasni osmijeh, oči koje su se toliko sjajile svaki put kada bi gledao u njih…… Ali ona više nije moja i samo molim Boga da opet budemo ono jedno JA ONA i ništa više mi ne treba samo želim nju…. Ako ikad ovo pročitaš ljubavi znaj da sam ja tu i da te čekam i čekat ću ma šta god bilo..