Pošteni vlasnik restorana vratio torbu sa 8.000 EURA

Kada je Vujadin Mitrović iz Švicarske došao u Beograd kod zubara, nije ni pomislio da će ga izgubljena torba dovesti do saznanja da pošteni građani i dalje postoji, ali i do sklapanja novog prijateljstva.

- Po preporuci sam došao u Beograd kod zubara. Poslije silnih anestezija nisam mogao ništa da jedem. Bio sam jako gladan pa sam krenuo u šetnju, ne bih li našao neki restoran. Jedan prolaznik me je uputio do ovog restorana - započinje svoju priču za “Blic” Vujadin, koji je baš u tom restoranu zaboravio torbicu sa novcem u vrijednosti od čak 8.000 eura!

Kako kaže, na vratima ga je sačekao Dušan Parapid vlasnik restorana, a kasnije i pošteni pronalazač.

- Dočekao me je sa osmijehom i jako ljubazno. Rekao mi je da nije problem da mi spreme neku laganu hranu koju bih mogao da jedem, ali da moram da sačekam - priča Vujadin i dalje ne skidajući osmijeh sa lica.

Nakon naručenog obroka, Vujadin je sjeo i započeo razgovor sa Dušanom. Torbicu u kojoj je imao dokumenta i novac okačio je o stolicu. Kada je konobar došao sa zapakovanom porudžbinom, Vujadin, koji je imao novac u džepu, platio je hranu tim parama i ne razmišljajući o torbici, izašao iz restorana.

- Imao sam razmijenjene dinare u džepu koje sam koristio za prevoz taksijem i tako te sitnice. Sav ostali novac bio mi je u toj torbi. Mahinalno sam izvadio dinare iz džepa, platio i otišao - objašnjava on.

Od tog momenta, kreću scene kao iz filma. Vujadin je otišao u svoj smještaj, i izmoren od anestezija zaspao.

Dušan, koji je vidio zaboravljenu torbicu, rekao je reporterima “Blica” da je prvo htio da sačeka, jer je mislio da će se Vujadin brzo vratiti.

- Mislio sam da će brzo shvatiti da je zaboravio torbicu. Međutim, kada je već prošlo dva, tri sata, i kada sam morao da zatvorim restoran, shvatio sam da ga moram kontaktirati na neki način - priča ovaj pronalazač dodajuću da je u torbici pronašao plastični okvir od kartice za mobilni telefon na kojem je, na sreću, pisao broj telefona.

S druge strane, Vujadina je iz dubokog sna probudila zvonjava telefona. S obzirom da je taj broj dao samo svojoj porodici, mislio je da ga neko od njih zove. Međutim, s one strane veze čuo je nepoznat glas.

- Javio sam se i neko me je pitao “Da li ste zaboravili nešto u restoranu?”. Onako pospan, rekao sam da nisam. Kada mi je rekao da sam zaboravio torbicu, došlo mi je da vrisnem od sreće - rekao je Vujadin otkrivajući da se pošteni pronalazač ponudio da torbu sam donese, što je on izričito odbio.

Odmah se uputio ka restoranu. Kada je stigao, samo je uzeo torbicu, bez da provjeri sumu novca. Tek kada se vratio u apartman, prebrojao je pare i shvatio da je sve tu.

- Ma njegov gest je veći od cijele zaboravljene sume! Nisam znao kako čovjeku da se odužim. Pa sam se eto, sjetio da vas pozovem, jer mislim da ovako nešto zaslužuje pažnju. Ovo se ne dešava stalno. Čak i u Švicarskoj gdje živim, iako ta zemlja važi za jednu od najuređenijih, sumnjam da bi mi neko vratio novac - kaže Vujadin napominjući da, iako bi izgubljeni novac takođe bio problem, mnogo veća muka bi bila za dokumenta.

Iako je Vujadin pokušavao da nagradi pronalazača, Dušan je odbio svaku vrstu nagrade.

Skromni Dušan kaže da nije uradio ništa posebno, te da misli da bi ovakav gest svako učinio.

- Nema tu ništa da se priča. Sve što kažem bi bilo šablonski, ali eto, smatram da bi svako postupio kao ja. Ne mislim da sam uradio ništa spektakularno.