10 kućnih navika Jermena koje im uštede pare: Ne bacaju hljeb, ne kupuju vodu, a računi upola manji

Jermeni imaju jedinstvene navike koje im smanjuju troškove: od uzgoja začinskog bilja do korištenja vode iz česme.

Dok ljetno sunce nemilosrdno prži ulice Jerevana, a asfalt na glavnim bulevarima gotovo podrhtava od vreline, mnogi stanovnici Jermenije imaju svoje male tajne kako da prežive svakodnevicu bez nepotrebnih troškova. Za njih štednja nije odricanje, već način života koji se prenosi s generacije na generaciju.

Lavaš se nikada ne baca
U jermenskim domovima hljeb ima posebno mjesto i gotovo se smatra svetinjom. Zbog toga se rijetko baca, čak i kada se osuši.

Ako lavaš od prethodnog dana postane tvrd ili izgubi svježinu, domaćice ga ne smatraju otpadom. Naprotiv, ostavljaju ga da se potpuno osuši, a zatim ga usitnjavaju i koriste kao prezle za pohovanje.

Armenova supruga Anait kaže da je to naučila od svoje bake.

„Baka je govorila da nam sunce nije dato samo da nas grije, već i da nam pomogne da sačuvamo hranu.“

Na taj način porodica štedi novac na kupovini prezli i dodataka za kuhanje, a istovremeno ne baca hranu.

Balkon kao mala bašta
Mnogi stanovnici Jerevana koriste svaki slobodan kutak za uzgoj začinskog bilja.

Na balkonima se mogu vidjeti saksije s bosiljkom, peršunom, mirođijom, estragonom, nanom i korijanderom.

Armen se nasmije kada vidi ljude kako kupuju male vezice začinskog bilja u prodavnici.

„Zašto bih davao novac za nešto što mogu ubrati nekoliko koraka od kuhinje?“

Osim što štede novac, biljke tokom ljeta stvaraju hlad i dodatno rashlađuju balkon i stan.

Voda iz česme kao pravo bogatstvo
Jermenija je jedna od rijetkih zemalja u kojoj se voda iz vodovoda smatra veoma kvalitetnom za piće.

Planinski izvori obezbjeđuju čistu vodu, pa mnogi stanovnici ne vide razlog da kupuju flaširanu.

Širom Jerevana nalaze se i poznati javni izvori za piće, poznati kao „pulpulaci“, s kojih građani svakodnevno pune flaše.

„Turisti kupuju vodu u prodavnici, a mi je dobijamo besplatno i često boljeg kvaliteta“, kaže Armen.

Struja se koristi kada je najjeftinija
Mnoge porodice pažljivo planiraju korištenje električne energije.

Veš-mašine, bojleri i drugi veliki potrošači često se uključuju kasno navečer, kada je tarifa niža.

Kod Armenove porodice postoji nepisano pravilo da se veš pere tek nakon 23 sata.

„Ako možeš uštedjeti na svakom pranju, zašto ne bi? Na kraju mjeseca razlika se itekako vidi“, objašnjava on.

Minibus umjesto taksija
Iako taksi u Jermeniji nije preskup, mnogi i dalje biraju gradski prevoz.

Minibusi, poznati kao maršrutke, predstavljaju najjeftiniji način kretanja kroz grad.

Osim što štede novac, putnici često tokom vožnje sklapaju nova poznanstva.

Armen se prisjeća kako je upravo u maršrutki upoznao majstora koji mu je kasnije popravio veš-mašinu za mnogo manje novca nego što bi naplatio servis.

„Nekada jedna vožnja može donijeti više koristi nego što očekujete“, kaže kroz smijeh.

Porodica kao najbolja logistička mreža
U Jermeniji se porodica smatra najvećim osloncem, pa se pomoć rodbine podrazumijeva.

Ako treba prevesti namještaj, renovirati stan ili prenijeti robu iz jednog grada u drugi, prvo se zove rodbina, a tek onda profesionalne službe.

Tako troškovi koji bi inače bili veliki postaju mnogo manji.

Dovoljno je rođaku nasuti gorivo, pripremiti dobar ručak i posao je završen.

Jesen je vrijeme za velike zalihe
Kada stigne sezona povrća, mnoge porodice kupuju velike količine direktno od proizvođača.

Paradajz, paprika, patlidžan i drugo povrće pretvaraju se u zimnicu koja traje mjesecima.

U ostavama se mogu vidjeti redovi tegli s ajvarom, sosovima, salatama i domaćom paradajz-pastom.

„Kada imaš punu ostavu, nema potrebe da tokom zime plaćaš mnogo skuplje proizvode u prodavnici“, objašnjava Armen.

Kupuje se samo ono što je zaista potrebno
Jermeni su poznati po tome što ne podležu lako impulsivnoj kupovini.

Prije nego što nešto kupe, dobro razmisle da li im je zaista potrebno.

Ako telefon još radi, nema razloga da se mijenja. Ako farmerke mogu da se nose još jednu sezonu, neće završiti u smeću.

Kod njih se funkcionalnost cijeni mnogo više od pomodarstva.

Popravka prije kupovine novog
Kultura popravljanja u Jermeniji i dalje je veoma jaka.

Obućari, krojači, električari i različiti majstori imaju mnogo posla jer ljudi radije popravljaju stvari nego da odmah kupuju nove.

Mnogi predmeti koriste se godinama, pa čak i decenijama.

Za Jermene je dobra popravka često bolja investicija od nove kupovine.

Pozajmljivanje od komšija
Zašto kupovati alat koji će vam trebati samo jednom godišnje?

Ovim principom vode se mnogi stanovnici jermenskih gradova.

Komšije međusobno posuđuju bušilice, merdevine, alat, pa čak i kuhinjske aparate.

Kada nekome zatreba pomoć, dovoljno je poslati poruku u zajedničku grupu stanara.

Zauzvrat se često donese domaća rakija, kolač ili neka druga sitnica kao znak zahvalnosti.

Ledena kafa iz vlastitog frižidera
Dok su ledene kafe u kafićima sve skuplje, mnogi Jermeni imaju jednostavnije rješenje.

Kod kuće pripremaju veću količinu tradicionalne jermenske kafe i čuvaju je u frižideru.

Kada požele osvježenje, samo dodaju led i malo mlijeka.

Tako omiljeni ljetni napitak košta višestruko manje nego u kafiću.

Štednja kao dio kulture
Ono što mnogima sa strane može izgledati kao pretjerana štedljivost, za Jermene je zapravo način života oblikovan historijom, ekonomskim izazovima i snažnim osjećajem zajedništva.

Njihova filozofija nije da sebi uskraćuju zadovoljstva, već da maksimalno iskoriste ono što imaju. Upravo zato uspijevaju trošiti manje, bacati manje hrane i rjeđe kupovati stvari koje im nisu neophodne.

Možda je upravo u toj jednostavnosti i tajna njihove svakodnevne ekonomije.