Ovo je evropsko tajno oružje protiv Trampa: Moglo bi da probuši njegov AI balon

SAD su se kladile na veštačku inteligenciju, a opstanak američke ekonomije – i politički opstanak predsednika – sada zavise od toga. Evropska unija mora da iskoristi svoju moć i suprotstavi mu se.

Ovako počinje komentar Džonija Rajana za Gardijan, koji ovde prenosimo.

Dogodilo se nezamislivo: Sjedinjene Države su postale protivnik Evrope. Oštro i duboko izdajstvo sadržano u bezbednosnoj strategiji Trampove administracije trebalo bi da prekine svako dalje poricanje i odugovlačenje u evropskim prestonicama. Negovanje „otpora sadašnjem pravcu Evrope u evropskim državama“ sada je zvanična politika Vašingtona.

Američka opklada
Ali u toj katastrofi krije se i dar jasnoće. Evropa će se boriti – ili će nestati. Dobra vest je da Evropa drži jake karte.

Američka opklada na veštačku inteligenciju sada je toliko ogromna da penzije svakog MAGA birača zavise od krhkog opstanka tog balona. Ulaganja u AI danas se takmiče sa potrošnjom građana kao glavni pokretač rasta američke ekonomije. U prvoj polovini ove godine činila su praktično sav rast BDP-a (92%). Bez toga, američki BDP porastao je svega 0,1%. Uprkos Trampovom poziranju, ekonomsko tlo pod njim je nestabilno.

Nestabilna je i Trampova politička koalicija. U julu, a zatim ponovo ovog meseca, nije uspeo da natera republikance u Senatu da usvoje njegov zakon o moratorijumu na AI, koji bi sprečio savezne države da donose sopstvene propise. Krilo MAGA pokreta blisko Stivu Benonu strahuje da će AI masovno izbaciti radnike sa tržišta i zgroženo je onim čemu su deca izložena na digitalnim platformama. MAGA birači posebno ne veruju političkoj moći velikih tehnoloških kompanija. Tehnologija je za Trampa opasna tema.

Dve karte u rukama EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ima dve karte koje bi mogle da probuše AI balon. Ako ih odigra, Trampovo predsedništvo bi se našlo u ozbiljnoj krizi.

Prva karta je holandska kompanija ASML, koja drži globalni monopol nad mašinama za graviranje mikročipova svetlom – ključnim za proizvodnju najnaprednijih čipova. Te mašine su neophodne za Nvidiju, giganta AI čipova i danas najvredniju kompaniju na svetu. ASML je među najvrednijim evropskim kompanijama, a evropske banke i fondovi takođe su duboko investirani u AI. Ograničavanje izvoza tih mašina bilo bi teško za Evropu i izuzetno bolno za holandsku ekonomiju – ali bi bilo mnogo bolnije za Trampa.

Američka grozničava ulaganja u AI i podatkovne centre naišla bi na zid ako bi evropske izvozne kontrole usporile ili zaustavile isporuke SAD-u – i Tajvanu, gde Nvidia proizvodi svoje najnaprednije čipove. Ovim polugama Evropa ima moć da odluči da li će se američka ekonomija širiti ili skupljati.

Druga karta, i znatno lakša za Evropu, jeste sprovođenje do sada zanemarenih evropskih pravila o zaštiti podataka protiv velikih američkih tehnoloških kompanija. Poverljivi dokumenti, objavljeni u američkim sudskim postupcima, pokazuju koliko su kompanije poput Googlea ranjive na primenu osnovnih pravila o podacima. U međuvremenu, Meta nije bila u stanju da američkom sudu objasni šta njeni interni sistemi rade sa vašim podacima, ko im pristupa i u koje svrhe.

Ova slobodna trka za podacima omogućava velikim tehnološkim kompanijama da treniraju AI modele na masama ličnih podataka – ali to je u Evropi nezakonito. Evropski propisi zahtevaju strogu kontrolu i odgovornost u korišćenju ličnih podataka. Brisel treba samo da uvede red u Irskoj, koja je godinama bila divlji zapad mlake primene propisa, i posledice će se osetiti daleko izvan njenih granica.

Ako bi EU imala hrabrosti da izvrši ovaj pritisak, američke tehnološke kompanije morale bi iz temelja da rekonstruišu svoje sisteme kako bi pravilno upravljale podacima. Takođe bi morale da obaveste investitore da su njihovi AI alati isključeni sa evropskog tržišta dok se ne usklade. AI balon teško da bi preživeo ovaj dvostruki udar.

MAGA birači nisu glasali da izgube svoje slobode i ustavna prava. Sve autoritarniji Tramp, koji ne može da obezbedi ekonomsku stabilnost zbog bliskosti sa omraženom tehnološkom industrijom, verovatno će biti duboko nepopularan na izborima za Kongres 2026. godine.

Ravnoteža rizika sada zahteva da evropski lideri oslabe Trampa. Nakon godinu dana ponižavajućeg povlačenja pred njim, naučili su da takvo ponašanje samo olakšava da ih pregazi. Razlozi za oprez nestaju. Ekstremna reakcija MAGA lidera na relativno malu kaznu od 120 miliona evra, koju je Evropska komisija nedavno izrekla platformi X, pokazuje da popuštanje ne donosi smirenje. Trampov „plan od 28 tačaka“ za Ukrajinu razbio je svaku iluziju da će evropski ustupci obezbediti povratak američke vojne posvećenosti.

Sa demokratijom koja je sada otvoreno ugrožena, Evropa mora da se pridruži Indiji, Brazilu i Kini u suprotstavljanju Trampu.

Primer kako to učiniti daje brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva. On je dostojanstveno i odlučno odgovorio na Trampovo nasilničko ponašanje: u otvorenom pismu je poručio da su brazilska demokratija i suverenitet „nepregovarački“, uzvratio je američke carine sopstvenim, i usvojio zakon koji obavezuje digitalne platforme da štite decu u Brazilu od seksualnog uznemiravanja i drugih onlajn zloupotreba.

Zatim je Trampa retorički „nadigrao“ u govoru pred Generalnom skupštinom UN, neposredno pre nego što je Tramp trebalo da se obrati. Kao posledica Luline odlučnosti, Tramp je odmah ublažio ton, a niže carine se sada očekuju posle pregovora.

Tramp je ranije ovog meseca rekao da smatra evropske lidere slabima. Ne veruje da će braniti slobode Evropljana i njihovu teško stečenu demokratiju. Za sada mu evropski odgovor daje za pravo. Ali ono što Tramp još ne razume jeste da Ursula fon der Lajen u rukama drži američku ekonomiju – i njegovo predsedništvo. Ona mora imati hrabrosti da u potpunosti prevaziđe dosadašnje norme svog ponašanja. Drugim rečima, ako Trampa udari tamo gde ga najviše boli, Evropa može da dobije ovu bitku.