Samit evropskih lidera u Kopenhagenu u sjeni mađarskog veta

„Neću dozvoliti jednoj zemlji, a sigurno neću dozvoliti ni gospodinu Orbanu, da donosi odluke o cjelokupnoj evropskoj budućnosti“, izjavila je danska premijerka Mette Frederiksen na kraju samita lidera.

Evropski lideri zaključili su dva uzastopna samita u Kopenhagenu, obilježena opstrukcijama mađarskog premijera Viktora Orbana, čiji su vetoi ometali kolektivnu podršku Ukrajini i doveli u pitanje jedinstvo u osjetljivom trenutku kada Rusija pojačava bombardovanja, a Sjedinjene Američke Države se povlače.

Uprkos molbama drugih šefova država i vlada, Orban je odlučno odbio ukinuti veto na članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, što je takođe spriječilo Moldaviju da napreduje u pregovorima, piše Euronews.

Proširenje EU u potpunosti zavisi od jednoglasnosti.

Pokušaj predsjednika Evropskog vijeća Antonia Coste da izmijeni pravila glasanja i uvede kvalifikovanu većinu, mađarski premijer je odmah osujetio.

„Ovaj plan je mrtav“, izjavio je Orban.

On je odbacio i prijedlog o izdavanju kredita Ukrajini od 140 milijardi eura korištenjem imobilizovane imovine Ruske centralne banke, iako se belgijski premijer Bart De Wever snažno zalagao za podjelu rizika.

Belgija je dom Eurocleara, centralnog depozitara vrijednosnih papira u kojem je pohranjen najveći dio ruske imovine, što tu zemlju čini glavnom metom potencijalne odmazde Kremlja.

„Želim maksimalnu pravnu sigurnost. Želim solidarnost“, rekao je De Wever u četvrtak ujutro. „Ne mislim da je to nerazuman stav.“

Na kraju samita, Orban je odgovorio:

„Belgiji je potrebna uzajamna odgovornost. Nema šanse. Mi nismo dio dogovora“, rekao je, nazvavši De Weverove argumente „vrlo edukativnim“.

„Ako Evropska unija odluči da uzme i oduzme novac nekome drugom, mi nećemo biti dio tog sporazuma, tako da ne snosimo nikakvu odgovornost u budućnosti.“

Nedostatak jednoglasnosti prijeti da dodatno zakomplikuje već složenu situaciju. Bez podrške svih 27 članica, Evropska komisija ne bi mogla koristiti budžet EU kao krajnji garant.

Komisija takođe pokušava izmijeniti način obnavljanja sankcija kako bi zamrzavanje imovine postalo predvidljivije, ali i za to bi bila potrebna jednoglasnost.

Danska premijerka Mette Frederiksen izrazila je frustraciju zbog Orbanovog opstrukcionizma na završnoj konferenciji za novinare u Kopenhagenu.

„Mislim da se moramo držati strategije, a proširenje Evropske unije je dio naše strategije. To je pitanje za cijelu Evropsku uniju, ali i za evropski kontinent. Moramo graditi što snažniju Evropu, a to u mom svijetu znači proširenje Evropske unije“, naglasila je Frederiksen.

„Neću dozvoliti da jedna zemlja, a sigurno neću dozvoliti ni gospodinu Orbanu, odlučuje o budućnosti cijele Evrope“, dodala je.

Frederiksen je predložila da Kijev unaprijedi svoj tehnički rad dok čeka ukidanje veta i otvaranje prve grupe pregovora o pridruživanju („Osnove“). Ranije ove sedmice, Evropska komisija objavila je da je Ukrajina završila pregled zakonodavstva za svih šest grupa „rekordnom brzinom“.

„Ako ne uspijemo uvjeriti Viktora Orbana, onda jednostavno mislim da moramo nastaviti sa svim poslom koji treba obaviti između Ukrajine i Evropske komisije“, poručila je Frederiksen.

Pored nje, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski optužio je Orbana da vodi predizbornu kampanju.

Mađarski premijer, koji je na vlasti neprekidno 15 godina, suočava se s najvećim izazovom do sada u opozicionom lideru Péteru Magyaru, koji trenutno ima uvjerljivu prednost u anketama javnog mnjenja. Izbori u Mađarskoj zakazani su za april 2026. godine.

„Da, imamo problema s Mađarskom. Možemo otvoreno govoriti o tome jer Viktor Orban ima izbore. I mislim da to nije mudro – samo zbog izbora blokira veliku naciju od 40 miliona ljudi na putu prema EU“, rekao je Zelenski.

„Jer, da podsjetim, Rusija je započela ovaj rat zbog naše volje i našeg izbora, našeg izbora da idemo direktno ka Evropi. Jer osjećamo isto i dijelimo iste vrijednosti s ostalim evropskim zemljama“, dodao je, aludirajući na Majdansku revoluciju iz 2014. godine.

Dok se zastoj u pristupanju nastavlja i otvaraju pregovori o 140 milijardi eura, Brisel priprema 19. paket sankcija, koji bi mogao blokirati i slovački veto.