Potresna ispovijest Tamare: Ajkula joj pojela prijateljicu pred očima
Bilo je to vrelo ljeto 1981. godine. Amerikanka Tamara Enis, tada 21-godišnjakinja, bila je na brodu sa svoja trojicom prijatelja sa fakulteta: Rendalom Koenom, Danijelom Perinom i Kristi Vapnjarski.
Isplovili su s obale Floride u Atlantski okean, planirali su malu morsku avanturu, ali se sve pretvorilo u scenario iz horor filma...
Odjednom je nastala oluja koja je prevrnula njihov brod. Našli su se u moru punom ajkula...
„Tada nas je stvarnost udarila u glavu. Bili smo jako tihi“, ispričala je Tamara ovog mjeseca za emisiju I Survived, piše Mirror.
Neko vrijeme su plutali uz prevrnuti brod, ali ih niko nije vidio. Zato su odlučili da plivaju prema obali, dok još imaju snage...
„Nakon nekih sat vremena plivanja, čula sam Kristi kako vrišti. Prvo sam mislila da se davi i viknula sam joj da se ne predaje. Ali onda sam shvatila da oko nje kruže ajkule. Sljedeća scena bila je kao iz filma 'Ajkula', počela je da 'iskače'. U tom trenutku sam znala da ju je napala ajkula“, priča Tamara i nastavlja:
„Kristi je počela da viče da dođemo do nje, a već u sljedećem trenutku bila je mrtva. Znala sam da ne mogu ništa da uradim i nastavila sam da plivam, da bih u tom trenutku osjetila kako mi nešto prolazi ispod nogu. Bila je to ajkula, veća od mene. Tada sam odlučila da razmišljam kao riba, u toj milisekundi sam u glavi pomislila 'i ja pripadam ovdje, skloni mi se s puta'. Nastavila sam da plivam i ajkula me nije napala“, rekla je Tamara, prenosi Telegraf.rs.
Nastavila je da pliva, sve je trajalo satima, počela je da halucinira, kaže da joj je život prošao pred očima... Morske struje odvojile su je od prijatelja.
Osam sati plivanja do spasa
Nakon oko osam sati, Tamara se približila obali gdje ju je uočio spasilac. Izvukao ju je na sigurno.
„Rekla sam mu da sam plivala satima, da je jedna osoba mrtva, da ne znam gdje su dvoje ljudi koji su bili sa nama na brodu. Nisam znala da li su preživjeli“, ispričala je Tamara.
Srećom, Rendi i Danijel takođe su spaseni.
„Dan-danas, 40-ak godina kasnije, ne ulazim u tamno more. Umiranje u toj nesreći za mene nije bila opcija. Razmišljala sam o svojoj porodici, o budućnosti, nisam se predala negativnim mislima i zato sam preživjela“, rekla je za kraj.
Tijelo njene prijateljice Kristi nikada nije pronađeno.