Trampov plan: Slabi dolar, slabi Amerika – ekonomska opasnost koja može da sruši sve
Ko je najveći gubitnik Trampove carinske politike? Ako pitate bilo kojeg stručnjaka, odgovor je jasan: dolar. Dok su berze uspjele da se barem djelimično oporave, američka valuta, nažalost, još nije našla izlaz iz lavirinta nesigurnosti.
Nedavna najava novih carina koje je donio Donald Tramp izazvala je pravi haos na tržištu dolara. Investitori su, uplašeni novim potezima, pobegli u euro, jen i švajcarski franak, a dolar je pao u istorijski ambis.
Za samo nekoliko dana, vrednost evra prema dolaru porasla je za šest centi, a u jednom trenutku dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine. Indeks dolara, koji pokazuje njegovu vrednost u odnosu na šest glavnih svetskih valuta, pao je ispod 100 po prvi put od 2022. godine. No, pitanje ostaje: gde je povratak dolara? Nema ga.
Uništeno poverenje
Investitori su počeli da gube poverenje u dolar, jer Trampova carinska politika nije samo postavila nove granice – ona je uništila svaku stabilnost. Stručnjaci predviđaju da bi američka ekonomija mogla da uđe u recesiju, jer su carine samo povećale rizik, a već sada se čuju spekulacije da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope, barem četiri puta do kraja godine. I sve to u pokušaju da ublaže udar carina.
Status dolara kao sigurne valute brzo se urušava. U ovoj nesigurnosti, svetska ekonomija počinje da preispituje dugogodišnji status dolara kao globalne rezervne valute. Ni “privremeni” izuzeci za pametne telefone i automobile ne nude sigurnost – kako bi mogli opstati ako Tramp još samo jednom promeni kurs?
Zašto Tramp želi da oslabi dolar?
Pitanje je jednostavno: šta bi Trampu donelo slabljenje dolara? Prema njegovoj logici, slabiji dolar smanjuje ogromni nacionalni dug SAD-a i, naravno, trgovinski deficit. Neki to nazivaju i „trgovinskim manevarom“, ali u stvarnosti, trenutna devaluacija dolara je nešto što nije bilo planirano, nego je više postalo nuspojava Trampove impulsivne politike.
Ali, tu nastupa teorija "Sporazuma Mar-a-Lago" – prema kojoj bi strani kreditori morali da pretvore svoje američke državne deonice u deonice s dugim rokom, bez kamata. Zamislite to: pretnja visokom carinom ili ukidanjem vojne zaštite kao ultimatum za zemlje da igraju po njegovim pravilima.
“Izuzetno opasna ideja”
Stručnjaci nisu skloni da pošalju Trampu čestitke. Moric Kremer, ekonomista nemačke banke LBBW, naziva ovu ideju „izuzetno opasnom“, jer bi mogla da uništi poverenje u dolar koje je godinama služilo kao finansijska sigurna luka. Jer, u svim ranijim krizama, upravo su američke državne obveznice bile sigurno utočište – a ovaj „Sporazum Mar-a-Lago“ mogao bi da sruši i poslednji oslonac.
Ako dolar izgubi status svetske rezervne valute, posledice bi bile katastrofalne. SAD bi mogle izgubiti sposobnost da pozajmljuju novac po povoljnim uslovima, što bi moglo značiti samo jedno – dramatičan rast kamatnih stopa i povećanje duga.
I šta Trampovi glasači misle o svemu ovome?
Kao i uvek, posledice bi snosili obični ljudi. Američke kompanije, potrošači, a na kraju i Trampovi glasači, koji bi morali da podnesu gubitke zbog njegove ekonomske politike. Čak i predložena smanjenja poreza neće moći da nadoknade ogromne gubitke koje bi izazvao slom dolara.
Miran to nije očekivao
Da li su Tramp i Miran, njegov savetnik, zaista predvideli sve ovo? Istorija pokazuje da su mnoge njihove ekonomske odluke bile kratkovidne i nedovoljno promišljene, dok su očekivanja često bila optimističnija od realnosti. Poslednje reakcije tržišta pokazuju da se Trampov „carinski rat“ brzo pretvara u ekonomsku katastrofu.