'' Ali to nije ništa koliko ja zavidim njemu... ''

Odrastao sam u unutrašnjosti u siromašnoj radničkoj porodici. Zaljubio sam se u “nju” kada me je u vrtiću udarila pernicom, prvi put smo se poljubili na maloj maturi a ostavio sam je na posljednjoj godini fakulteta zbog ćerke tajkuna koja je bila zaljubljena u mene. Počeo sam da radim u kompaniji oca tajkuna, oženio se njegovom ćerkom. Danas se nalazim na čelu kompanije i mogu sebi da priuštim sve o čemu sam kao klinac maštao. Imam ljubavnicu koja je muzička zvijezda u regionu i za koju moja supruga zna, ali joj ne smeta sve dok i njoj posvećujem dovoljno vremena i finansiram njene hirove. Kada mi se smuči sve, odvezem do periferije i sjedim satima u kolima samo da bih vidio “nju” kad povede klince u šetnju ili krene do prodavnice. “Ona” je sada udata, ima dvoje djece, predaje ali nema pun fond časova. Muž joj ne radi u struci, žive u iznajmljenom stanu, krpe kraj sa krajem. Siguran sam da tipovi kao što je njen muž zavide liku kao što sam ja, ali to nije ništa koliko ja zavidim njemu.