Najproblematičniji glagol u našem jeziku: Svi ga najviše koriste – i stalno griješe

Trebalo bi da su svi već naučili, ali toliko često u svakodnevnom govoru možemo da čujemo nepravilnu upotrebu glagola "trebati".

Stranica Dnevna doza pravopisa skrenula je pažnju na jednu od najčešćih grešaka koje pravimo u svakodnevnom govoru – glagol „trebati“.

„U značenju „valjati“ uzima se bezlično: treba da odu; trebalo bi da odemo. U značenju “ biti potreban“ upotrebljava se u svim licima i u oba broja: trebaš mi; trebaju nam“, kratko su podsjetili.

Ta dvostruka upotreba istog glagola mnogima je nejasna i često pravi zbrku

„Glagol trebati može biti punoznačan i tada ima lične glagolske oblike: trebam, trebaš, trebamo itd.: „Trebaju mi tvoji savjeti”; „Požuri, trebaš mi”; „Trebao mu je kišobran”. Ovaj glagol može biti i nepotpunog značenja, tada se dopunjava drugim glagolom, a stoji u trećem licu jednine, koje je odlika bezličnosti (treba, trebalo bi, trebalo je): „Treba da učiš”; „Trebalo je da požurimo”; „Trebalo bi da stignemo na vrijeme”. Pogrešno je: „Trebaš da učiš”, „Trebamo da požurimo“. Problem se javlja kada se subjekat nađe ispred glagola trebati, a rečenica je u prošlom vremenu ili kondicionalu. Ako poštujemo pravilo o bezličnosti pomoćnog glagola trebati, rečenica bi morala da glasi: „Stigli su svi oni koji su trebalo da se takmiče”; „I on bi trebalo da dođe”. Ovo je kao da smo rekli „Stigli su svi koji su moralo da dođu”. Rečenica se može ispraviti tako što će se glagol trebati prebaciti na prvo mjesto: „Trebalo bi da i on dođe”. Kada to nije moguće, jedino rješenje je staviti glagol trebati u lični glagolski oblik: „Stigli su svi oni koji su trebali da se takmiče”. Nema potrebe kruto se držati pravila o glagolu trebati. Mnogo su teža ova sintaksička ogriješenja“, navodi Stijović, a prenosi Jezikofil.rs.