ISPOVIJEST DJED MILORAD (85) BALKANSKI DŽEJMS BOND: Skočio u Dunav, pa se na dnu predomislio, grizli ga vučjaci na granici

U Francuskoj je radio 25 godina i zarađivao mnogo. Početkom devedesetih, banka kod Jezde i Dafine progutala je hiljade maraka, ali ni tada nije odustao. Ponovo ga je zaradio i ustao kao feniks iz pepela. Oženio se i dobio djecu, kasnije unuke

Da život piše romane najbolje govori priča Milorada Krunića iz suvoborskog sela Tolića kosa. Ovaj planinar rođen je 1937. godine i, kako kaže, dobro je upamtio Nijemce, partizane i četnike. Kao ratno dijete u velikoj porodici, bio je više gladan nego sit.

- Imali smo jednu krmaču među nas trinaestoro, dolazila je svačija vojska i uzela nam je. Klali su i jeli, samo su Talijani počistili hranu i dali je i nama da jedemo. Oni su imali srca, drugi nisu - počinje priču za RINU deda Milorad.

Kada je već odrastao u mladića i otplatio dug prema državi služeći vojsku dve godine, odlučio je da zaradi za život i iz Beograda, gdje je radio kao pekar, odlučio je da ode u Francusku da rad. Njegov bijeg preko granice u to vrijeme mogao bi poslužiti kao scenario za dobar akcioni film. Nisu mu dali pasoš, pa je odlučio da ilegalno stigne do Zapadne Evrope. Ukrcao se na voz za Rijeku, a odatle u autobus za Kopar u Sloveniji, a potom pao u ruke graničarima.

- Nije bilo kao danas kada imate karte i uputstva. Pratili smo dalekovod prema Trstu, jer smo znali da vodi u Italiju. Bio sam u društvu još jednog mladića koji tada još nije imao 18 godina. U šumi su nas nanjušili vučići i pronašli nas. Dovukli su nas zubima do graničara. Tamo su nas uhvatili, pretukli i poslali dalje. Ovaj mali je, pošto je bio maloletan, pušten, a ja sam ostao u zatvoru na Padinjaku - priča Suboborov Džejms Bond.

Kada je izašao iz zatvora, odmah je ponovo zatražio pasoš za Francusku, koji nije mogao dobiti, a onda je iznenada odlučio da prekine svoje muke. Nije mogao da zamisli svoju budućnost kao pekar u Beogradu, niti povratak na selo.

- Išao sam preko Pančevačkog mosta i odjednom mi je nešto škljocnulo u glavi, prešao sam ogradu i skočio u Dunav da rešim sve svoje nevolje. Kad sam pao u vodu, kao da sam se ohladio, otreznio u sekundi i zapitao se "šta radi ovaj Milorad". Bio sam dobar plivač i isplivao sam na obalu. Još ne mogu sebi da oprostim ono što sam želeo da uradim. Tada sam odlučilo da, bez obzira na sve, ilegalno pređem u Francusku i tako se i dogodilo - kaže staric.

U Francuskoj je radio 25 godina i zarađivao mnogo. Početkom devedesetih, banka kod Jezde i Dafine progutala je hiljade maraka, ali ni tada nije odustao. Ponovo ga je zaradio i ustao kao feniks iz pepela. Oženio se i dobio djecu, kasnije unuke.

Decenijama je proveo na Zapadu radeći kao metalostrugar, a jedno vreme je radio i u "Sitroenu". Danas je domaćin u selu u Suvboru, ima lepo imanje, krave, traktor i sve što je potrebno seoskom domaćinstvu. To je najbolji dokaz da čovjek nikada ne treba odustati, ali kada to ne može najviše... tada najviše mora.