Mladi Šveđani i Holanđani o Jugoslaviji 1981. godine: "Vaša je zemlja lijepa, ali je ne čuvate."
Sreli smo se sunčanog junskog prijepodneva u hotelu "Mladost". Dvije mladosti iz Stockholma i dvije mladosti iz Holandije kao jedna ... Zatim smo dugo šetali kroz Beograd, od Slavije do Kalemegdana, od Tašmajdana do crkve Sv. Marka i Skupštine ... Ovo je dio razgovora koji smo vodili, dio zdrave mladosti koja ne poznaje granice ...
EXTRA: Što ste znali o Jugoslaviji prije nego što ste došili? Prvi dojmovi?
Karl Ulas (Stockholm): Mislio sam da je Jugoslavija mnogo siromašnija zemlja. Sada vidim da to nije točno, ali je ipak iza Švedske. Imao sam predodžbu da je ovdje kod vas strahovito toplo; znaš, kod nas je vrijeme jako loše... Mislio sam i da je Beograd mnogo veći grad. Što se tiče ljudi, tu je jako karakteristično da su Jugosloveni mnogo komunikativniji i ljubazniji od Šveđana, mnogo su otvoreniji. Kod nas je veoma rijetko da se sretnu dvojica koji se ne poznaju i da između njih dođe do nekog dubljeg poznanstva što za vas, Jugoslovene, ne predstavlja nikakav problem. Kod nas nije baš običaj da su ljudi pričljivi kad se nađu s nepoznatom osobom...
Max Ulas (Stockholm): Moj prvi dojam je: polja, polja, polja ... Putovali smo vozom i miljama se nije ništa drugo vidjelo osim polja ...
Dozi Bonahauer (Holandija): Kada sam krenula ovamo, nisam se bojala zato što je to komunistička zemlja. Jedino su mi roditelji i braća rekli da budem malo opreznija jer su vaši momci "pomalo napasni", ali ja do sada nisam imala nikakvih problema...
Karola Wulver (Holandija): Na mene je poseban utisak ostavilo putovanje vozom po Jugoslaviji ... Svaki čas je neko ulazio u kupe; prvo je došao jedan čovjek i nudio nam kafu, poslije dolazi kontrola pasoša, onda traže karte na pregled, zatim opet onaj čovjek nudi Coca Colu ... ponovo nas traže karte na pregled ... Bože moj, koliko puta?! Nismo mogli oka sklopiti, svaki čas je neko upadao u kupe ... Druga je stvar što ste vi, Jugosloveni, jako bučni kada govorite. Čuli smo ljude iz drugog kupea kao da su kod nas ...
EXTRA: Hrana?
Karl: Hrana se jako razlikuje od naše. Nisam imao prilike često jesti po restoranima, ali u Švedskoj poznajem neke ljude koji rade u restoranima i oni su mi pored španske i italijanske hrane davali da probam i jugoslovensku, tako da imam predodžbu kako izgleda...
Max: Jedna je stvar jako bitna: kod vas je hrana mnogo jača ali to meni ne smeta jer ja volim jaku hranu...
EXTRA: Kako žive mladi kod vas?
Karl: Zaposlen sam i kada sam na odmoru, idem s prijateljima na rijeku ili jezero, izlazimo u restorane ili diskače ... provodimo se, pijemo ... sve u svemu, tu nema neke bitne razlike. Mladi u cijelom svijetu su veoma slični.
EXTRA: Šveđani i seks?
Karl: E, vidiš, to je jedna od velikih razlika između Švedske i Jugoslavije. U Švedskoj mladić i djevojka mogu živjeti zajedno i nitko im neće ništa reći. To je tako normalna stvar, ona se ne tiče nikoga osim njih dvoje i čak im ni roditelji ne mogu ništa, mada im oni to i ne brane.
EXTRA: Ako se dogodi da im ipak zabrane?
Karl: Mi jednostavno možemo otići, ali to će se možda kod vas drugačije protumačiti. Uglavnom mi nemamo takvih problema. S roditeljima razgovaramo o tome i oni nam pomažu kako znaju i umiju savjetima ili materijalno. Ostalo, kako se sami snađemo.
Mi smo jako individualni jer nam roditelji prepuštaju da se sami brinemo o svojoj budućnosti, to je veoma dobro. U Švedskoj je seks tako normalna stvar u 15, 16. godini i nitko oko toga ne pravi pitanje.
EXTRA: Droga?
Karl: Droga kod nas predstavlja veliki problem i to je konačno shvaćeno tako da se protiv nje vodi borba, otvaraju se nove bolnice za narkomane; ali ono što je mnogo važnije radi se mnogo više na davanju pravih informacija o tome što zapravo znači droga za mladog čovjeka. To se radi i po školama, i po drugim institucijama, i to je dobro. Ima ljudi koji uopšte i ne znaju šta droga predstavlja, i kada se nađu u društvu, lako se prevare. Oni ne znaju šta ih poslije čeka.
Karola: I u Holandiji je taj problem velik, pogotovo u velikim gradovima...
EXTRA: Da pričamo o lijepim stvarima?
Max: U Švedskoj? Dobro: Švedska je jako lijepa i čista zemlja. U tome je velika razlika između Švedske i Jugoslavije ... i vaša je zemlja lijepa, ali je vi ne čuvate.
Karola: Da, stvarno. Dok smo bili u vozu, vidjela sam da ljudi bacaju sve i svašta i po podu, i kroz prozor, svuda. Nije mi jasno kako ne možete tome stati na kraj? Kad šetaš kroz šumu, na sve strane možeš vidjeti razne otpatke koji zagađuju ionako jako ugroženu životnu sredinu. Svuda u svijetu se ljudi bore da se što manje zagađuje priroda, a vas kao da za to nije briga.
Izvor: index.hr