"Kada smo počinjali zajednički život"

"Kada smo počinjali zajednički život, ja zaista nisam umjela da kuham, ali sam jako voljela da kuham. Jaje na oko, da ispržim meso i napravim pire, ok... ali neka ozbiljnije jela, često nisu bila baš ukusna ili mi ne bi uspjevala.

Imala sam želju i volju i vežbala sam i eksperimentisala, ali ljudi moji, moj dečko/sada muž je svaki put, šta god da sam spremala i kakav god ukus da je imalo - jeo sve. 

Često bi imao običaj da mi kaže: "Pa pazi, možda treba malo slanije, ali ovo je sve zdravo i ja ovo ne bih imao gde da kupim, ovo si spremila sa puno ljubavi, hvala ti." I poljubio bi me. 

Danas jako dobro kuham i mnogi ljudi su me hvalili i tražili recepte od mene, spremam slavu i večere za naše prijatelje, ali se često sjetim tih početaka i mog muža koji je pio na slamčicu prvu TORTU koju sam napravila, koja mi nije uspjela i govorio mi:

"E možda nema oblik, ali probaj, da znaš da je dobro." dok sam ja brisala suze i smijala se u isto vrijeme. Podrška je sve u životu."