Priča koja je dirnula mnoge: Stariji gospodin došao je u bolnicu, a onda osoblje ostavio u suzama

Medicinska sestra: Bilo je to dosta burno jutro, oko 8:30, kada je stariji gospodin (oko 80 godina) došao da mu se izvade šavovi iz prsta. Rekao je da je u žurbi i da ima sastanak u 9.00.

Rekla sam mu da sjedne, znajući da će trebati i više od sat vremena prije neko dođe da ga obiđe. Vidjela sam kako gledala na sat, a pošto nisam imala drugih pacijenata, odlučila sam da pogledam njegovu ranu.

Budući da mu je rana dobro zarasala, razgovarala sam s jednim od doktora, uzela neophodne stvari, te počela mu vaditi šavove iz prsta, a onda smo počeli i razgovarati.

Pitala sam ga da nema slučajno još kod nekog doktora zakazano oko 9, pa je u takvoj žurbi. Rekao mi je da nema, ali da mora u starački dom da doručkuje sa svojom ženom.

A onda sam se malo raspitala o njenom zdravlju. Rekao mi je da boluje od Alzheimerove bolesti. Polahko sam završavala čišćenje njegove rane i upitala sam ga da li bi ona bila zabrinuta ako on malo zakasni.

Odgovorio je da ona ne zna ko je on, da ga ne prepoznaje već 5 godina.

Bila sam iznenađena, te sam ga upitala: I Vi opet idete svako jutro , iako ona ne zna ko ste Vi? Nasmiješio se i potapšao mi ruku: - Ona ne zna ko sam ja, ali ja još znam ko je ona.

Pokušavala sam da zadržim suze i pomislila: Ovo je ljubav koju želim u svom životu.

Prava ljubav je prihvatanje svega što je, što je bilo, što će biti i što će uvijek biti. Bez obzira kakva je situacija, prava ljubav ostaje.