SVI DOBIJEMO KOJI KILOGRAM U OVOM VREMENU, a ovo je 8 razloga zbog kojih se gojite kad dođe jesen

Objavljeno:29.10.2020 - 15:52
A A A Times Arial

Za “zimske kilograme” nismo uvijek samo mi odgovorni - kriva je i majka priroda

Većina ljudi se žali na lako dobijanje viška kilograma tokom jeseni i zime. Ako i vi spadate u ovu kategoriju, ne brinite - ne samo što niste usamljeni u toj muci, nego često nema ni (previše) vaše krivice.

Evo koji su najčešći razlozi zbog kojih se gojimo tokom jeseni i zime.

1. Biologija i evolutivni faktori
Svi znamo da medvjedi jedu velike količine hrane prije nego što odu u zimski san; na sličan način se ponašaju i ljudi - stvaramo zalihe za hladne mjesece koji dolaze.

Imamo instinktivnu tendenciju da izbjegavamo hladnoću i ostanemo u toplom. Hrana nas zapravo grije. Ovo nije nužno svjesna odluka, već prirodna reakcija.

Ako spremate veću količinu zimnice, ni to nije bez razloga - utisnuto nam je u podsvijest da tokom zime nema mnogo svježih plodova koji bi mogli da nas snabdjeju energijom, pa ih gomilamo dok su nam dostupni. A kad je hrana dostupnija, lakše nam je da se prejedemo, posebno sada, u vrijeme pandemije korona virusa i iskustva sa zaključavanjem koje nas je dodatno inspirisalo da jedemo više nego što nam je potrebno.

2. Hormoni
Hormon spavanja melatonin tokom zime raste, pa zato ne bi trebalo da vas čudi ako od oktobra do aprila imate povećanu potrebu za snom. Ali, više sna znači manje aktivnosti, što može da utiče na gojenje. Uz to, svaka osoba u prosjeku tokom jesenjih i zimskih mjeseci unese po 200 kalorija više u toku dana, i eto odgovora zašto ste nabacili nekoliko kilograma viška.

Ali, melatonin je dvostruko zaslužan za gojenje. Osim što nas tera da duže spavamo, on utiče i na naš apetit. Zimi je manje sunčeve svjetlsoti, što pokreće epifizu da proizvodi više melatonina. Pored toga što nam se više spava, više melatonina utiče na porast apetita, pa češće jedemo slatkiše i grickalice da bismo pregurali dan.

Pored melatonina, zimi rastu nivoi grelina i kortizola. Tokom jeseni i zime više smo pod stresom, a kad smo više pod stresom - više jedemo. Pored toga, kortizol skladišti masti umjesto da ih sagorijeva.

3. Metabolizam i kalorije
Hladno vreme inspiriše nas da jedemo kaloričniju hranu kako bismo se ugrijali. Kalorična hrana traži više energije za razgrađivanje i varenje.

Zbog niže temperature vazduha imamo manje volje da budemo fizički aktivni.

4. Manje sveže hrane
Tokom jeseni i zime manja je ponuda svežeg voća i povrća, pa jedemo ono što nam je dostupno. A dostupna nam je kalorična hrana.

5. Cunami proslava
Od sredine oktobra na našim prostorima kreće sezona slava. Iako je ove godine obilježavanje krsne slave drugačije nego prethodnih godina - po preporukama epidemiologa koji savjetuju da ne bude previše ljudi u prostoriji, to nas ne sprječava da makar na kratko svratimo kod prijatelja, komšija i rodbine “samo da im čestitamo”. A čestitanje se nikada ne završava uz kafu, nego domaćinski, uz bogatu trpezu… Još se pitate zašto se gojite tokom jeseni i zime?!

6. Manje aktivnosti
Šta vam više godi kad je napolju hladno - da se ušuškate ispod ćebeta, jedete čokoladu i gledate film ili da obučete trenerku i odete na vježbanje? Budite iskreni i priznajte, makar sebi. Kad je napolju hladno, mnogo je teže steći i održati motivaciju nego kad je temepratura vazduha oko 20 stepeni.

7. Sezonska depresija
Manje sunčevog svjetla tokom hladnih meseci može da inicira, ali i da pojača simptome depresije. Bezvoljnost dovodi do manje aktivnosti, ali i do emocionalnog prejedanja.

8. Brza hrana
Iako je pripremanje kuhanih jela na našim prostorima stvar tradicije i navike, sve češće poslednjih godina jedemo u pekarama i kiosima brze hrane.

Brza hrana ima više zasićenih masti i puno praznih kalorija, pa posle takvih obroka brže ogladnimo. I šta onda radimo? Pa jedemo ponovo, naravno. Češći obroci znače i više kalorija, a više kalorija i više kilograma…

Evo šta možete da uradite da se ne biste ugojili do proljeća:

1. Pronađite ventil za stres - đuskajte uz muziku, radite jogu

2. Izbjegavajte držanje dijeta - bolje je da doručkujete i ručate, a da “preskočite” večeru, nego da tokom dana unesete manje kalorija, a onda za večeru sve to nadoknadite

3. Pronađite altrenativne načine da budete aktivni - šetajte nekoliko autobuskih stanica, vježbajte kod kuće

4. Jedite sezonsko svježe voće i povrće, kao i ono smrznuto - tako ćete unositi manje kalorične zimske hrane

  
 

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA - Portal Novi.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Novi.ba!