"Živimo na selu, imamo veliko dvorište gde držimo kokoske"

Živimo na selu, imamo veliko dvorište gde držimo kokoske, morke, patke i guske čija jaja jedemo, koze čije mlijeko pijemo. Majka pravi i sir i ide na pijacu to sve da prodaje.

 Tretiramo naše životinje veoma dobro, prodajemo ih povremeno, uglavnom kad su već stari, živimo od toga i prodavanja i nekon našeg povrća i voća.

 U goste nam je došao jedan prijatelj sa svojom novom djevojkom koja je veganka. Zgrozila se što uopšte držimo životinje, počela da viče i da poredi naše držanje životinja sa holokaustom. Nakon par dana bili smo na večeri i kad smo došli kući naših životinja nije bilo. Sigurni smo da je ona nešto organizovala da ih odvede, policiji smo prijavili ali oni ne mogu tu ništa da urade. Ta djevojka tvrdi da je bila sa drugaricama negde a i te djevojke su veganke tako da pretpostavljam da su joj pomogle. 

Majka plače danima jer smo iovako tesni sa parama. Ja ću morati pored faxa da nađem još jedan posao da pomažem mojima, a otac koji je star i bolestan moraće da nađe još jedan posao...