"Moji roditelji kad god se posvađaju ja im ..."

Moji roditelji kad god se posvađaju ja im glumim psihologa. Smirujem jedno i drugo a onda sledi standardni scenario, mami se sloši i nakljuka se lijekovima a tata se dere kako je i njemu loše.

Zatim balansiram i pričam kako su pogrešno jedno drugo razumjeli i da nema potrebe da se nerviraju. Živce mi iskidaju i osećam se katastrofa. Sutradan bude kao da se ništa nije dogodilo, čak počnu da viču na mene kako je to glupost i da prekinem jer im kažem da se sad ja osjećam zbog njih loše.

A zato kad se ja njima povjerim da se ne osjećam psihički dobro, pogotovo mama krene odmah sa pričom dal sam nju pitala kako je i da se možda ni ona ne osjeća dobro i sve se završi na tome da opet ja njih slušam.

Poludeću, kad im je dosadno istresaju se na meni. Ne znam šta više da radim, pritom imam 26 godina, mama kad god joj nešto ne odgovara napravi scenu a zatim uzima lijekove da bi se smirila.