"Do skoro, kada sam vodio oca na hemioterapiju"

Do skoro, kada sam vodio oca na hemioterapiju, ne zna se ko se više tresao od straha, da li on ili ja.

Nekoliko puta mu je bilo baš loše i jedva sam ga doveo kući. Već nekoliko mjeseci u dnevnoj bolnici za hemioterapiju radi jedna medicinska sestra, mlada cura, možda neku godinu mlađa od mene.

Ona je toliko dobra, ljubazna, uslužna i pitoma da je pravo uživanje gledati je. Učini sve da se i ćale i ja opustimo i smirimo. Jednom je sedila u hodniku skoro sat vremena sa mnom objašnjavajući mi detaljno postupak primanja hemioterapije i šta raditi ako nešto pođe po zlu. Što više boravim tamo to je sve više počela da mi se sviđa, a ne znam kako da je pitam da odemo na kafu.

Tata je primijetio kako je gledam i samo se smješka i plašim se da u želji da mi ''namjesti'' žensku ne istrtlja nešto bezveze da me poslije ova ni ne pogleda, ne bi mu bilo prvi put.