"Prije nekoliko dana sam krenuo do grada"

Prije nekoliko dana sam krenuo do grada da obavim nekoliko stvari koje sam zaboravio juče. Tako ulazim u autobus a iza mene ulazi jedan mali rom sa harmonikom, ali se okrenuo iza sebe da pomogne nekoj ženi sa bebom da unese kolica.

Autobus je krenuo a mali rom je počeo da razvlači harmoniku, i počeo da svira, a tada ga ista ona žena kojoj je pomogao da unese kolica, prekide malo jačim tonom i zamoli ga da prestane sa sviranjem jer joj smeta bebi. Odmah je prestao i izvinuo se.

 
Meni ga odmah bi nekako žao jer je pokušao samo da zaradi neki novac život i nije imao nikakve loše namjere. Poslije nekih pola sata vožnje, kada je žena trebala da izađe iz autobusa malac ponovo ustade i pomože joj da iznese kolica. Kad su izašli, rekao joj je da je trebao izaći četiri stanice prije njenog zaustavljanja, ali da je produžio kako bi joj pomogao da iznese kolica. Autobus je bio prepun muškaraca i mlađih i starijih, ali niko nije ustao da joj pomogne, pa čak ni ja. Poslije svega što se desilo tačno me je stid. Stid me je naroda i našeg odgoja u globalu.

Jedan mali dječak ustaje da pogne majci sa bebom u kolicima iako je trebao davno izaći, a mi ostalo matorci sjedimo kao zaliveni i ne mrdamo. Eto na šta nam se svela stvarnost. Stvarno jad i čemer od našeg naroda.

A poslije će da govore kako je država kriva za njihovo loše stanje. Ljudi dragi, mućnite malo tim svojim glavama dok vam još stoji na ramenima i dobro razmislite šta radite.
Izvor: magazindan.info