"U stan pored mog se doselio mladi violinista"

"U stan pored mog se doselio mladi violinista u pokušaju, arapskog porekla. To svira dan - noć! Ne bira termin, a pritom zvuči kao kad otvaraš zarđala vrata napred-nazad po sat vremena. 

Slao sam dopise menadžmentu, kucao mu na vrata, ostavljao poruke, da postoji kućni red, itd... 

Niko to nije šljivio ni 2%. Rek'o, dobro. Sad ćete me upamtiti svi! 

Kad god sam bio kući, odvrtao sam GARA GARA GARIŠ LI SE SADA, sve da zemlja gori! Od Zoke Kuline, Jeleta, Preldžija, Zare i Gocija, Save i Ljubiše, Baje Malog Knindže, pa istim redom unazad. 

Poslije nekoliko dana, lupa meni neko na vrata, kad ono taj klinac sa violinom u ruci i tugaljivim glasom mi veli: Please, no more GARA...

 Velim ja njemu, sad ćes je slušati, sve dok je ne oženiš, majke ti ga beduinske!"