Moji roditelji su striktno protiv pirsinga, farbanja, tetovaža i svega što nije ‘uobičajeno’. Pošto sam kao i svaki srednjoškolac željela da eksperimentišem, rekli su mi da, ako se ikad odlučim na nešto od ta tri, mogu odmah spakovati stvari i napustiti “NJIHOV” stan.

I naravno važilo je ono “dok si pod mojim krovom, ne možeš da radiš šta želiš”. Tako sam ja za 16. rodjendan otišla sa drugaricom i probušila nos (septum), naravno bez njihovog znanja. Sa obzirom da se taj pirsig lako može sakriti, ja sam to krila od njih svakog dana, dok nisam krenula na fakultet, znači oko 3 godine. Spremala sam se da se preselim u drugi grad zbog faksa i odlučila da im priznam.

Rekla sam im sve, a oni su, kao što sam i očekivala počeli da histerišu, viču i rekli “marš iz našeg stana”. Tad sam ga napustila i više se nisam nikad vratila. Niti sa njima imam ikakav kontakt. Čim je neko u stanju da svoje sopstveno dijete izbaci iz stana zbog takvih stvari, onda definitvno ne zaslužuju ništa više od njega.

BONUS ISPOVIJESTI

Dvije sedmice prije nego što sam se udavala moj zaručnik je imao momačku… 

Dogovorila sam se s kumom koji je ujedno i moj dugogodišnji prijatelj da u baru kojeg su iznajmili za zabavu umjesto plesačice dođem ja…  

I tako sam obukla crni korzet i stavila masku da me ne prepozna, a njegovi prijatelji su izašli iz bara kad sam ja ušla tako da ostanemo sami…

 
Otplesala ja svoje i krenula rema njemu da ga poljubim, a on meni reče “ja se ženim za 2 tjedna, ne mogu”.. 

Moj odgovor “nadala sam se da ćeš to reći”… u braku smo 6 godina i volimo se kao i prvog dana.

BONUS ISPOVIJEST

"Muž mi ima najbolju prijateljicu već 10-ak godina. Nudila se da dođe kod nas na odmor ja sam odbijala. 

I dopisuju se doslovno svaki dan ali ajde nije mi to tolko smetalo jer smo mi u Njemačkoj a ona u Hrvatskoj. 

Pa ono Bože moj ne može me varat barem s njom. Naravno da ja nju nisam bas voljela ali kleo mi se milion puta da izmedu njih nema ništa sem prijateljstva. I kako sam trebala rodit, a imala zeznutu trudnoću ona se ponudila da nam dođe malo pripomoć šta sam ja naravno odbila. Nakon poroda sam nekako popustila da ona dođe na par dana vidjet bebu i tako to.

I onda ljudi moji kolko je ona zavoljela to djete ja vam to ne mogu opisati, doslovno kao da je njeno. Ona se brinula o njemu, pazila ga čak i meni pomagala oko svega. Tolko je bila dobra da sam čak ja nju zavoljela.

Tako da od tada vjerujem u muško-ženska prijateljstva i više ne ludim sto se dopisuju svaki dan. "