POUČNA PRIČA: Poruka bake koja je ostala sama, natjerat će vas na razmišljanje

Spremite se na jake emocije koje će vas snaći. Jedna baka požalila se na svoj život bez djece i kako je tužno kada se ostari i ostane sam. 

- Javljam vam se tužna i shrvana, zbog nikada prežaljene želje da imam dijete. Ali ga nemam. Čekala sam predugo - tim je riječima započela svoju priču gospođa u godinama u kojima rađanje više ne dolazi u obzir, gospođa koja je polovinu svog života znala da nikada neće imati dijete, a drugu polovinu žalila za time.

Prenosimo vam njenu priču u cjelosti:

- Djevojke moje drage, nemojte sebi dopustiti da i vama bude kasno. Danas barem imate toliko mogućnosti da na svijet donesete dijete, svoje dijete, dijete koje ćete voljeti više od ičega na ovom svetu i dijete koje će vam, kada ostarite, biti pri ruci.

Moja priča počela je davno, na pragu sam 65. Živim sama s moja dva psa. Nekada je to bio moj životni san, bila sam samostalna žena i to jedna od rijetkih koja se usudila da živi životom nesputane djevojke kojoj je jedina želja bila da ima kakvu takvu karijeru, da putuje svijetom i provodi se. Da živi punim plućima bez ikakvih lanaca koji bi me sputavali i držali na mjestu.

Ali da sam u tim godinama imala ovo znanje koje imam danas, odavno bih promenila svoje životne snove. Jer čovek uči dok je živ, a zna se da je starost ipak malo iskusnija od mladosti. Pišem vam ovo sebično i uplašeno sa slomljenom nogom i nikoga oko mene da mi pomogne. Jer sam bila sebična. Jer sam oduvijek mislila da mi ne trebaju djeca.

Zašto bih se rvala s klincima kada mogu da živim život ispunjen prijateljima, a posebnu ljubav da dobijam od svojih kućnih ljubimaca. Ali sve je to lijepo dok možete, a kada više ne možete, kada vam se prijatelji rasele po svijetu i svako svome ode, kada vam je rodbina starija od vas, kada nemate nikoga ko bi vam priskočio u pomoć. Nikoga da se pobrine za vas i ta dva čupava klupka ljubavi koja jednostavno ne mogu da žive sami.

A s babom od 65 godina i slomljenom nogom teško da iko može da se usreći. Kada je mladost počela da se gasi, moja dugogodišnja ljubav shvatila je da nam ipak fali taj potreban začin našem životu, taj zalog naše sretnije starosti, moje tijelo više nije bilo spremno za tako nešto. I onda je prvo otišao muž, prijatelji se poženili i pronašli novu motivaciju svog života, a ja sam malo po malo ostala sama.

Moji psi i svi moji ljubimci koje sam kroz život imala mogli su da zamene ljubav koja mi je nedostajala, ali cure moje drage kada baba slomi nogu neće vam pas skuvati ručak, oprati veš, dodati čaj i odvesti vas kod doktora. Pas će vas i dalje gledati s obožavanjem, biće vam utjeha, ali pas, znajte, treba vas, a vi trebate nekoga ko će sada brinuti i o sebi i o psima.

Možda ću sada, ovakva stara i s djecom neiskusna, zvučati previše sebično, ali jednom kad ostarite tek onda do kraja shvatite koliko vam je potrebno da imate svoje dijete. Ko će najbolje brinuti o vama kada ostarite ako ne neko vaš i neko još uvijek dovoljno mlad, poletan i snažan da vam zaista može biti pri ruci.

Znam, ima svakakvih priča i sudbina, i znam, vjerujte znam da sam sama sebi najviše kriva. Ne žalite me, ne želim ništa od toga, ali voljela bih da me samo one djevojke koje još uvek jure karijeru poslušaju prije nego što bude kasno.

Sjetite se stare babe sa slomljenom nogom i dva stara psa željna šetnje. Zato ne dajte da same sebe, ako je ikako moguće, tako zeznete!