'Imam divnog komšiju koji je izgubio vid''

Imam divnog komšiju koji je nažalost usljed saobraćajne nesreće potpuno izgubio vid. Jako rijetko ga srećem, ali danas popodne smo se sreli na ulazu u zgradu. Rekla sam mu ljubazno "dobar dan komšija,izvolite" i otvorila mu vrata na šta je on tužno odgovorio "strašno je to što sam ja taj koji treba vama da otvara vrata, a ne vi meni." Bilo mi je neizmjerno žao, srce mi se steglo. Međutim, dosjetila sam se da mu kažem "pa u pravu ste, zašto vi ne bi mogli da otvorite, hajde sad ću ja ponovo da izađem, a vi mi otvorite vrata". Ljudi moji, da ste samo vidjeli tu sreću na njegovom licu. Zahvaljivao mi se sto puta, njemu je taj mali gest značio i ja se cio dan divno osjećam.