POSLJEDNJI DANI GIDRE BOJANIĆA "Sestre su mu švercovale cigarete, on je do kraja zabavljao ranjenike"
Cijeli VMA je bio pun vojske pod oružjem. Dovoze helikopterom ranjenike, sve djeca od 18, 19 godina, mnogi su bez nogu. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni ljekari i ranjenici, sjede do četiri ujutru kod njega, a on za svakog od njih ima štos. Tako je mjesec dana umirao i svako veče zabavljao ranjenike, prisjeća se Gidrina ćerka Jelena Bojanić.
Da li ste se nekada upitali kako je glumac Dragomir Bojanić dobio nadimak Gidra? Odgovor i na ovu triviju iz života velikog glumca otkriva Branko Rosić u aktuelnom broju "Nedeljnika". Rječ je o šatrovačkoj verziji njegovog "logičnijeg" nadimka Dragi.
Pored svjedočenja Nikole Koja i Petra Božovića, Branko Rosić je razgovarao i sa njegovom ćerkom Jelenom Bojanić
Kada je prvi put vidio kod ćerke u sobi poster Igija Popa, rekao je: "Dobro, dete, šta će ti od svega ovaj leš na gostovanju?". Inače, sve njene drugarice je zvao "Lidija".
Gidra je znao šta će se desiti sa zemljom kada se pojavio Milošević. Njegova ćerka Jelena Bojanić je devedesetih otišla u Ameriku. Prije toga je bila u Londonu. Njen otac se iz inostranstva vratio zbog nostalgije, a ona zbog njegove bolesti.
"U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu. Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike", rekla je ona za "Nedeljnik".