'Žao mi je što doktori tako žive, ali mi nije žao njega zbog svog ponižavanja i ''visokog letenja'''

Kada je moj stariji brat upisao medicinu ja sam upisao srednju kuharsku. Trpio sam omalovažavanje sa njegove strane, a i familija je uvijek njega veličala, a ja kao da nisam tu. Uđu kažu ''Ćao Marko'' a onda ''Aaa evooo ga i Doktooor!''. Ne bi meni to smetalo da me nije i on ponižavao, kako ću da kuham za njega i njegove kolege. Evo sada ima 30, ja 26. On nezaposlen, nikad nije radio. Par puta volontirao i to je to. Nema posla. A ja obišao pola svijeta (2god na kruzerima, na Karibima jedno ljeto, Francuska, u SADu preko WorkandTravel, u Londonu na obuci), dodajem novac roditeljima i njemu kad zafali u kući, sada sam već 7 mjeseci u Srbiji u svom stanu (kupljen u izgradnji jeftinije dosta, nisam milioner) i radim kao kuhar u jednom dobrom restoranu. On me pita da ga ubacim kao konobara jer sam rekao da su dobri bakšiši.. Žao mi je što doktori tako žive, ali mi nije žao njega zbog svog ponižavanja i ''visokog letenja''.