'Da, konačni rezultati su tu, moj brat je bolestan'

Da, konačni rezultati su tu. Moj brat je bolestan. Pokušavam da mislim pozitivno, jer vjerujem da ako misliš na dobro, i biće dobro. Ali ne ide. U mojoj glavi je neki dosadni glas koji me stalno podsjeća na loše. Na to da je on bolestan. Nekako ne mogu više ni da ga gledam u oči. Mislim da će shvatit o čemu razmišljam. Ostalim govorim da trebaju pozitivno razmišljat, da to nije ništa strašno, da postoje i gore i teže stvari. Ali osjećam se bespomoćno. Kao ptica koju su zatvorili u kavez i ne daju joj da izađe, da poleti. Koliko god pokušavala da izađe, ne uspijeva. Kao dijete kojem su oteli omiljenu igračku. I ništa, ama baš ništa ne može. Nema snage da im kaže da je poželjelo tu igračku i da ne može bez nje. Kamo sreće da ima hrabrosti da vikne na sav glas da je vrate. Da ne može dugo bez nje, da će plakati, biće tužan. Vratite mi moju igračku, da kaže. Al ne kaže. Ništa ne kaže, nastavlja da se smije i tješi sve oko sebe.