Traži se djevojka koja je u subotu malo prije ponoći kod Careve džamije skinula štikle i obula patike!

U našu redakciju došla je veoma zanimljiva molba, naime jedan naš čitatelj je tražio da mu pomognemo u potrazi za djevojkom koju je vidio na trenutak i ne zna joj identitet.
Ovu zanimljivu priču prenosimo u cjelosti…

Poštovani,

Vidim da na stranici imate mnogo pratilaca pa vas molim da mi pomognete da nađem djevojku koju sam upoznao u subotu.  Identitet djevojke ne znam, ali ću vam opisati naš susret i zamoliti vas da moju priču objavite i na Facebooku i zamolite ljude da sheruju oglas kako bi što prije našao djevojku koja mi ne izlazi iz glave. Sve se odigralo u nekoliko trenutaka, jako brzo, nesvakidašnje i romantično i imam osjećaj da bih je iz ovih stopa mogao oženiti bez premišljanja.

U subotu sam trebao izaći sa djevojkom, prije toga sam joj kupio parfem, ali smo prekinuli samo nekoliko sati prije izlaska, izašao sam s prijateljem u grad, a parfem je ostao u autu. 

Krenuli smo u jedan kafić i nešto malo prije pola noći na mostu kod Careve džamije vidio sam prelijepu djevojku sa drugaricom koja je skidala štikle i oblačila starke. To mi je bio jako interesantan prizor. Prišao sam joj i rekao “ne skidaj štikle gdje idemo dalje", nasmijala se i rekla mi "idem kući", kao kasno je i počela je objašnjavati kako joj je inače izlaz do 23 h, ali je tu noć ostala malo duže. Bezveze sam lupio i upitao je da joj nije kojim slučajem rođendan pa je ostala duže. Na to je odgovorila da jeste i upitala me kako znam. Odgovorih da nekako znam.

U trenu sam pomislio, "ova djevojka treba da dobije parfem od mene". Rekao sam joj da imam poklon za nju, pa je pitala: "kakav, i otkud si znao da ćeš me sresti i da baš meni trebaš dati taj poklon"? Otišao sam do auta i donio joj jako dobro upakovan parfem koji joj nije bio namijenjen, ali je bio suđen.Taj trenutak je bio magičan, svi smo stajali zbunjeni dok je ona otvarala parfem i govorila "Jao, ne mogu da vjerujem šta mi se dešava...", bila je prelijepa, sa predivnim osmijehom, nisam mogao da skinem oči sa nje i bio sam presretan jer sam joj uljepšao rođendan.

U tom trenutku se zaustavio automobil koji je došao po nju, ušla je unutra i nasmijala se, gledali smo jedno u drugo dok se automobil nije odmakao, onda sam shvatio da nisam uzeo nikakav kontakt i da su šanse da je ponovo sretnem male.

Zato vas molim da ovo objavite i pomognete mi kako bih je našao. Puna dva dana mislim na nju, nikako mi ne izlazi iz glave. Susret sa njom je na mene ostavio tako prelijep dojam da bi mi bilo žao da je više nikada ne vidim. Nadam se da će mi se javiti kada pročita ovaj tekst.