''Danas oko pola jedan ulazi jedan čovjek u zlataru''

Danas oko pola jedan ulazi jedan čovjek u zlataru u kojoj radim, ja onako pristojno "Dobar dan, izvolite?" a on će meni "Dečko, vidi, dam ti 1 000 ako me pustiš da sa prozora posmatram s kim se moja ćerka sastaje", ja njemu kažem "Nema potrebe da mi plaćate za tako nešto." I gleda on tako, kad njegova ćerka ulazi sa drugaricama i jednim dečkom pravo u zlataru. Njen otac se uhvatio da prvu ogrlicu koja je stojala u izlogu i pita je "Je li Jelena, šta misliš da kupimo ovo mami?" Odmah da kažem, uhvatio se za najskuplju ogrlicu koja je stajala u izlogu. Umro sam od smijeha.