"Studiram 3 godine i živim u jednoj kući"

Studiram 3 godine i živim u jednoj kući. 5 soba, svaka ima kupatilo svoje, kuhinja je zajednička. Malo dalje, cijena je pristojna i gazda je korektan, a i cimerke. Od jeseni su se doselile 2 nove cure. Štrokave su. Smeće ne izbacaju, suđe ne peru, galame, imaju za cigare i kafu ali redovno nama ostalim cimerkama traže nešto hrane da jedu, jer im njihovi nisu poslali te nedjelje. I sažalimo se mi i damo svaki put, ko zna kako kući žive. Prošli vikend se vratim od kuće i ostavim hranu na sto u kuhinji dok ne ostavim kofer u sobu. Vraćam se i kese nema. Kucnem im na vrata, jer sam ih čula da su tu, a one se tiho smiju i govore "ćuti neka misli da je neko drugi, evo nam hrana za nedjelju dana". U tom trenutku sam toliko jako lupila vrata da su se odvalila. Brže bolje su otvorile, vratile kesu i izbjegavaju me u širokom krugu. Druge cimerke su mi se požalile da je i njima nestajala hrana, ali bez dokaza ne možeš ništa. Ni da sam najgladnija ne bih krala. Kakvih sve ljudi ima niste ni svjesni...