'Toliko želim da nekome ispričam svoju životnu priču, ali šta ću kad nemam prijatelja'

Toliko želim da nekome ispričam svoju životnu priču, ali šta ću kad nemam prijatelja. Ehh ovako,ja sam sin jedinac bogatih roditelja koje sam u djetinjstvu viđao samo na slikama. Mama je radila van granica, a tata je po čitav dan bio u firmi u kojoj radi. Čuvala me tetka koja nije bila udata, ali više je bila kod svojih momaka nego sa mnom. I tako sam ja sam sebe odgojio. Doslovno. U pubertetu su mama i tata glumili neke uzorne roditelje, kao uzimaju slobodne dane da bi proveli vrijeme sa mnom, pa me vode negdje i kupuju mi sve i svašta, a to je meni bilo užasno glupo. Branili su mi da se družim sa siromašnijim od mene ili s bilo kim ko im ne odgovara, a niko im nije ni odgovarao. Nikad ih nije bilo kući,ubijao sam se od dosade. Plakao čak što nemam roditelje kao i ostali, da bar znaju šta je ljubav, ne moraju bit tu al' da nazovu i kažu bar da se čuvam ako ništa. Ni na maturi mi nisu bili. Na prvoj važnoj utakmici. Čak su mi rekli da ne moram upisivat fakultet,da će me oni ubacit u jednu od njihovih firmi i da ću fino zarađivat. A ja sam kod komšinice Zorke radio na selu jer njeni sinovi su bili negdje u inostranstvu. Zaradio sam za upisa na fakultet i upisao ga. Sad završavam fakultet, a da mi roditelji ne znaju ni da sam ga upisao. Neće biti ni na dodjeli diploma,sin će im postati magistar arhitekture, a oni ne bi to podržali. Volio bih da me kamen rodio i odgojio!!! Hvala mojoj teti Zorki što je bezuslovno bila izvor moje inspiracije svojim mudrostima. A moji roditelji nek onim silnim parama koje zarađuju obrišu gu*icu jer meni te pare ne trebaju. Na kraju krajeva oduzele su mi roditelje. Ne shvataju da te pare ne mogu grliti i ne mogu voljeti!!!