"Ne znam da objasnim šta se dešava "

Prvo sam uhvatila sebe sa rukom na njegovom koljenu, dok smo sjedili u pabu i pričali. Onda smo sjeieli na travi na muzičkom festivalu i ja sam se nasmijala na njegovu šalu koju čak i nisam u potpunosti čula. Poslije sam uhvatila sebe kako čačkam njegov rukav dok stojimo i pričamo, kako se krijem iza njega kad sam htjela da izbjegnem bivšeg, kako sam mu pokrila oči otpozadi i pitala da ga pogodi ko sam... Tako male stvari, mali dodiri, zagrljaji kad se sretnemo, i što je najgore (ili najbolje), počela sam to da radim sasvim nesvjesno. I kad shvatim šta radim u tom trenutku i pokušavam da se zaustavim, opet mi se desi. On ništa ne kaže i nikad se ne sklanja. Školski smo drugovi i pitam se šta bi nam zajednička drugarica (koja je i meni i njemu među najboljima) rekla da nas vidi tako, ne bi joj promaklo nikako. Ne znam šta bih joj rekla, da mi se on sviđa, ne znam da objasnim šta se dešava :)