'Mnogo smo se voljeli, bili u vezi od srednje škole'

Ispovijesti
'Mnogo smo se voljeli, bili u vezi od srednje škole'
Mnogo smo se voljeli bili u vezi od srednje škole, preko 5 godina sreće, planirali budućnost, djecu… a ja sam onda sve uništio. Iz dobre namjere, iz straha, ne znam ni ja :(. Odrastao sam sa majkom i cijeli život smo podstanari, sirotinja na neki način i nekako kako sam sazrijevao shvatio sam da ja nisam dovoljno dobar za moju Anju i da zaslužuje boljeg. Osim ljubavi, riječi, sebe ništa drugo joj nisam mogao ponuditi, te sam odlučio da je ostavim i da joj pružim priliku da neđe boljeg, muškarca kakvog je zasluživala. Njoj nije bilo bitno što nemam stan, auto i novac, što sam siromašan te sam joj taj dan rekao da je ne volim, da sam našao drugu, bolju od nje i da i ona potraži sreću pored nekog drugog. Počela je da plače, molil me da kažem da to nije istina, a ja sam samo ustao i bez pozdrava otišao od nje. Tu istu noć njena mama me pozvala i kroz plač mi rekla da Anje više nema, da je popila paklo sedativa i zaspala, utonula u san iz kojeg se više nikada neće probuditi. Kada sam to čuo kao da sam i ja umro, nisam mogao da vjerujem i evo 10 godina je prošlo ja i dalje ne mogu da se pomirim da Anje više nema. NISAM TO ŽELI, NIJE TREBALO TAKO DA BUDE… Ne mogu da izdržim bol koju svakodnevno osjećam, često poželim da odem za njom, ali nemam hrabrosti.

Mnogo smo se voljeli bili u vezi od srednje škole, preko 5 godina sreće, planirali budućnost, djecu… a ja sam onda sve uništio. Iz dobre namjere, iz straha, ne znam ni ja :(. Odrastao sam sa majkom i cijeli život smo podstanari, sirotinja na neki način i nekako kako sam sazrijevao shvatio sam da ja nisam dovoljno dobar za moju Anju i da zaslužuje boljeg. Osim ljubavi, riječi, sebe ništa drugo joj nisam mogao ponuditi, te sam odlučio da je ostavim i da joj pružim priliku da neđe boljeg, muškarca kakvog je zasluživala. Njoj nije bilo bitno što nemam stan, auto i novac, što sam siromašan te sam joj taj dan rekao da je ne volim, da sam našao drugu, bolju od nje i da i ona potraži sreću pored nekog drugog. Počela je da plače, molil me da kažem da to nije istina, a ja sam samo ustao i bez pozdrava otišao od nje. Tu istu noć njena mama me pozvala i kroz plač mi rekla da Anje više nema, da je popila paklo sedativa i zaspala, utonula u san iz kojeg se više nikada neće probuditi. Kada sam to čuo kao da sam i ja umro, nisam mogao da vjerujem i evo 10 godina je prošlo ja i dalje ne mogu da se pomirim da Anje više nema. NISAM TO ŽELI, NIJE TREBALO TAKO DA BUDE… Ne mogu da izdržim bol koju svakodnevno osjećam, često poželim da odem za njom, ali nemam hrabrosti.

anja1

 

Ne propustite