'Ovo je događaj koji ću zauvijek pamtiti'

Beše to u prvoj godini srednje. Vrijeme izlaska do 21 i 30. Al mom drugu rođendan, ja jedva umolim oca da me pusti do 10 uveče. Nekako se smilovao. Oćeš đavola, ja popijem to veče 5 piva i mrtav! Donose me kući u 1 po ponoći. Otac stoji, psuje, viče na mene: PA ŠTA JE BRE OVO? Ja, kao, ništa, šta je, a jedva stojim. Kako bre ništa, kolko je sati, pita? Ja kažem: pa 10. Kad u tom momentu Opštinski sat kuca samo JEDANPUT(jedan sat).. Otac viče: Kako bre 10, kad sat otkuca JEDAN?A ja, onako umiljato: PA ŠTA OĆEŠ TATA, DA TI KUCA I NULU?!