'Udala sam se sa nepunih 18 godina, bila sam trudna i morala sam'

Udala sam se sa nepunih 18 godina, bila sam trudna i morala sam. Muž je beskrajno dobar prema meni, baš me je tretirao kao princezu, pogotovo nakon što sam mu rodila sina, ali to meni nije bilo dovoljno. Kao da je neki đavo ušao u mene i ubrzo nakon što sam se porodila počela sam da ga varam sa prvim komšijom, čovjekom koji je skoro 15 godina stariji od nas. U početku je to bilo samo upražnjavanje “onih” stvari, ali vremenom mi je počeo obećavati “kule i gradove” i ja sam se u komšiju i zaljubila. Kada bi muž otišao na posao ja bih sa sinom išla kod komšije, dali bi mu neke igračkice, a u drugoj sobi bi me komšija odvaljivao od “one” stvari. Nakon svega imala sam jaku želju da sve ostavim i muža i dijete i da sa komšijom započnem novi život. Prije 3 mjeseca sam sve priznala mom mužu, nakon čega me istjerao iz stana zajedno sa našim sinom. Na neki način sam to i očekivala, a kada sam otišla kod komšije i kada sam mu rekla da ću da živim kod njega, on mi je rekao da nisam normalna i za par sekundi sam bila istjerana. Trenutno živim kod roditelja, mada i to ne znam koliko ću još dugo, jer su skroz ljuti na mene, pogotovo tata. Uništila sam si život, a tek su mi 22