''Grešna sam ali ne mogu da stanem''

Znam da će me mnogi osuđivati zbog ovoga, ali jednostavno moram ovako…Ne znam kome da se požalim.. Ko da me sasluša.
Imam 21 godinu i vezu sa oženjenim covjekom… Nisam ovo željela, nikada. Svakim atomom moga bica sam se borila da do ovoga nikada ne dode. Odbijala sam ga, tjerala sam ga, govorila mu najružnije rijeci ne bi li odustao. A i ja sam covjek, trenutak slabosti bio je dovoljan da mu se predam, a poslije toga nema nazad. Rekao mi je da je ne voli više, da ce je ostaviti kad tad. Rekao je kako svoj život ne vidi sa njom.Odupirala bih se i prepuštala u isto vrijeme, jela svoj ponos i moral, spuštala glavu pred svima i Bogom. Grešna sam, diram u tude, volim tude. Grešna sam ali ne mogu da stamen, ne želim da stanem. I tih par sati skrivenih sa njim ljepše mi se od vjecnosti sa drugima.Borim se sa sobom i svijetom, volim tog coveka, iako je najpogrešniji.