"Sve je bilo kao u raju, dok nije zapištao telefon prije nego što smo krenuli na trg"

Prije 2 godine, nas dvoje sa 6 godina iza nas, Beč, doček nove godine. Sve je bilo kao u raju, dok nije zapištao telefon prije nego što smo krenuli na trg. Viče iz kupatila "pročitaj šta kaže gdje se nalazimo". Pisalo je Sofija. Otvorim poruku koja glasi "Naravno, žao je i meni. Ne mogu da vjerujem da ćeš konačno biti samo moj! Volim te!". Svaka tačka i zarez mi je u glavi kao da sada gledam tu poruku. Rekla sam mu kod onog spomenika. U ponoć smo igrali valcer. Nakon toga me je pitao da se udam za njega. Samo sam rekla moram da razmislim. Još 3 dana sam izdržala koliko sam morala, zbog karte. Kada smo se vratili nisam mu se više javila, niti čula šta je sa njim. Danas sretnem tu Sofiju na pijaci. Zaustavila me je i ispričala sve. Dva puta je abortirala. 4 godine su se viđali skoro svaki dan. Rekao joj je da je bio sa mnom samo zato što mu je žao mojih zdravstvenih problema. A nije me ni dotaklo toliko. Izgleda da me je konačno prošlo... Rekla sam opraštam ti. I stvarno jesam.