'Zaljubila sam se bila u srednjoj u sina moje razredne '

Zaljubila sam se bila u srednjoj u sina moje razredne - on je generacija dvije ispred moje tako da je išao u školu kad i ja, voljela sam njene časove jer bi on svratio da joj nešto ispriča, da se požali i tako to ... jednom je došao na naš čas i presjedio ga, nisam smjela da pogledam u njegovom pravcu od nekog ''stida'' a sjedio je tačno preko puta mene (klupe su bile u polu krugu, jer je učionica bila mala), prozvala me je razredna da odgovaram a ja sam rekla ''mogu li sljedeći čas'', bio me je blam da pred njim odgovaram, neka neviđena trema, dlanovi se znoje, jedva izustujem reči - čula sam ga u tom momentu samo kako šapuće ''al je ova glupa''.... Teškog srca priznajem da iako ga nisam podnosila poslije od tog dana, uvijek sam ga nekako kroz bijes i dalje ''voljela'', znate ono išamarali bi ga, možda i divlje pse na njega pustili ali i dalje srce poskoči kada ga vidim...eto šta je ženski mozak.